Kartica sela:
Batinac [111]

pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pi đi ? z ś ź

BATINAC (1.267 st.), ratarsko-stočarsko (48% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na stranama Batinačkog potoka, leve pritoke Ravanice, 4 km istočno od auto-puta Beograd-Niš, 5 km istočno od Ćuprije. Površina atara iznosi 1.263 ha. Staro ime sela - Blatinac, koje vodi poreklo od prvobitne lokacije na Zmiću, pored močvare: vremenom je modifikovano u sadašnje. Prostire se u visinskom pojasu 160-200 m. Spada u stara sela. Pouzdano se zna da je lokacija Zmić nastanjena još pre Kosovskog boja: u XIII v. God. 1884. broji 59 kuća i 353 duše: a 1921. 145 domova i 725 žitelja. St. je srpsko (slavi Sv. Nikolu, Petkovicu, Sv. aphanđela Mihaila i dr.; seoska slava prvi četvrtak posle Uskrsa), poreklom sa Karpata (doseljeni kao stočari). Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0:4 (1961) do 1,2(1991). Električno osvetljenje dobija 1953: telefonske veze 1985: a vodosnabdevanje je raznovrsno (sopstveni vodovodi - 66,2% domaćinstava: kopani bunari: javni vodovod - 1,8% i dr.). Ima četvororazrednu OŠ, spomenik borcima palim u I i II svetskom ratu: zdravstvenu ambulantu, strugaru, mlekaru, mlin, pekaru, mesaru i dr. Glavni tržišni proizvodi su kukuruz, pšenica, ječam i detelina.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Batinac
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
69 396 567 0 567 100 882 882 0 0 725 479 192 26.48 3

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno četvrtast 160-200 1263 ratarsko-stočarska

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Pomoravlje

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 234

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź