Kartica sela:
Vlaška Vlaşka [112]

(m. sg.) Vloşkan • (m. pl.) Vloşkań • (f. sg.) Vloşkană • (f. pl.) Vloşkańe • Centralni Vlasi • Munćeni • Narečje: subbanatsko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pi đi ĭ z ś ź

VLAŠKA (856 st.), ratarsko (39% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (120 m) ravničarskom terenu između mrtvaje Velike Morave, njenog toka i regionalnog puta Ćuprija-Svilajnac, 6,5 km severno od Ćuprije. Površina atara iznosi 712 ha. Obuhvata četiri zaseoka: Ostrvo, Brestovo, Bukovče i Trepčenik. God. 1884. broji 85 kuća i 716 duša, a 1921. 120 domova i 565 žitelja. St. je srpsko (slavi Sv. Nikolu i dr.: seoska slava Markovdan): doseljeno iz Timočke krajine. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0:4 (1961) do 0:9 (1991). Vodosnabdevanje je raznovrsno (sopstveni vodovodi - 82,9% domaćinstava, kopani bunari, javnn vodovod - 4,4% i dr.), električno osvetljenje dobija početkom 50-ih, a telefonske veze početkom 80-ih god. XX v. Ima četvororazrednu OŠ, dom kulture, dom omladine, spomennk borcima palim u II svetskom ratu u centru sela, zdravstvenu stanicu i dr. Proizvodnja pšenice i kukuruza je tržišnog karaktera.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Vlaška
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
55 312 329 0 329 100 562 9 553 98.4 293 261 15 5.12 x

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Pomoravlje

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19
Broj pogleda : 232

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź