Kartica sela:
Dobra Voda Gladna [115]

pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

DOBRA VODA (758 st.), ratarsko-stočarsko (44,3% agrarnog st.) seosko naselje razbijenog tipa, u izvorištu Dubočkog potoka, pritoke Osanice, 18 km SI od Jagodine. Površina atara iznosi 997 ha. Pominje se i pod nazivima: Dobrovodica i Gladna Voda, a sadašnji dobija po četiri izvora hladne vode. Prostire se u visinskom pojasu 180-260 m. Obuhvata dva "kraja": Gornji i Donji. Formirana je na mestu sa ostacima iz bronzano - gvozdenog doba (lokaliteti Markul i Pavlov potok). Pominje se u popisima iz 1819. (14 kuća i 15 poreskih glava) i 1870. (70 poreskih glava). St. je srpsko (slavi Sv. Jovana, Petkovicu, Veliku Gospojinu, Mitrovdan i Sv. Nikolu; seoska slava drugi dan Trojice), doseljeno krajem XVIII i početkom XIX v. iz Timočke krajine i Homolja. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,4 (1961) do 1 (1991). Elektrnčno osvetljenje dobija 50-ih god. XX v., a vodom se snabdeva preko lokalnih vodovoda, iz bunara i sa izvora (Selište, Treset, Jazvinac i Bigar). Ima četvororazrednu OŠ. Poznata je po savremenom pečalbarstvu (privremeni rad u zapadnoevropskim zemljama).

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Dobra Voda
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
35 265 299 0 299 100 506 506 0 0 379 299 6 1.58 5

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Resava

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 201

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź