Kartica sela:
Mustapić Mustapiś [144]

(m. sg.) Mustapiśan • (m. pl.) Mustapiśeń • (f. sg.) Mustapiśană • (f. pl.) Mustapiśeańe •
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pră ń ś ź

MUSTAPIĆ (1.319 st.), ratarsko-stočarsko (41,2% agrarnog st.) seosko naselјe razbijenog tipa, na (180 m) levoj dolinskoj strani Peka (1 km od vodotoka) i dolinskim stranama njegove leve pritoke Mustapićkog potoka, u severnom podnožju Homolјskih planina (940 m), s obe strane (veći deo na desnoj) magistralnog puta i železničke pruge Požarevac-Zaječar, 16 km SZ od Kučeva. Površina atara iznosi 2.255 ha. Po predanju, naziv potiče od prezimena davnašnjeg meštanina - Mustapić. Novija ruralna izgradnja usmerena je ka pomenutom putu. Spada u stara naselјa. Raselјen u vreme turske okupacije tokom XVII v., potom obnovlјen, pa ponovo raselјen tokom austrijske okupacije (1721. god. je raselјen, a par god. kasnije je ponovo naselјen). Pominje se 1725. god. u austrijskim spisima pod nazivom Musatpiti (1733. - 26 domova, 1818.-87 kuća, 1840. - 140 kuća, 1868. - 186 kuća itd.). St. je pravoslavno (slavi Sv. Lazara. Sv. Iliju, Malu Gospojinu, Petkovicu, Mitrovdan, Sv. Aranđela i Sv. Nikolu; seoska slava Žoj verđe ili Zeleni četvrtak), doselјeno iz Erdelјa i Banata (Rumunija) u XVIII v., u XIX v. iz okolnih zviških (vlaških) cela, JI Srbije (Srbi iz okoline Vlasotinca i Vranja, od koje se većina vremenom rumunizovala), a nacionalno se deklariše kao srpsko (većinom) i vlaško. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu 0,6 (1961) do 1,1 (1991). Vodom se snabdeva (loš kvalitet vode za iiće uticao je pojavu bubrežne bolesti netritis) uglavnom preko sopstvsnih vodovoda (75,2% domaćinstava) i iz kopanih bunara (22,8%), električnu energiju dobija 70-ih, a telefonski saobraćaj 90-ih god. XX v. Ima četvororazrednu OŠ, MK, otkupnu stanicu za žitarice i dr.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Mustapić
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
154 944 1232 23 1196 97.08 1529 250 1279 83.65 596 361 135 22.65 x

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
razbijeno 180 2255 ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Braničevo

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19
Broj pogleda : 223

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź