Kartica sela:
Kobilje Kobiļa [143]

(m. sg.) Kobiļan • (m. pl.) Kobiļeń • (f. sg.) Kobiļană • (f. pl.) Kobiļeańe • Zapadni Vlasi • Ungurjani • Narečje: banatsko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pră ń ś ź

KOBILJE (1.547 st.), ratarsko-stočarsko i voćarsko (51,1% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, u severnom podnožju (215 m) Zepca (268 m), između potoka Tovarija i Stroš, 13 km istočno od Malog Crnića. Površina atara iznosi 2.366 ha. Okruglastog je oblika. Nastalo je u zoni sa ostacima naselja iz mlađeg kamenog doba (lokalitet Staričino). Pominje se u Braničevskom defteru 1467. (19 kuća), 1892. (366 poreskih glava) i kasnije. St. je srpsko - 77% (slavi Sv. Jovana, Sv. Nikolu, Sv. Georgija i dr.; seoska slava Spasovdan), a ima Vlaha i dr. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,5 (1961) do 1,4 (1991). Pravoslavna crkva Sv. Ilije izgrađena je 1927. god. Struju dobija 1954, a vodom se većinom snabdeva preko sopstvenih vodovoda (58,4% domaćinstava) i iz kopanih bunara (37,4%). Ima četvororazrednu OŠ, zdravstvenu ambulantu i dr.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Kobilje
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
144 825 1031 23 1004 97.38 1461 1440 21 1.44 727 258 x 0.28 x

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno okruglast brdski 215 215-268 2366 ratarsko-stočarsko-voćarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Stig

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19
Broj pogleda : 264

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź