Kartica sela:
Velika Kamenica Kamniţa Mare? [015]

Istočni Vlasi • Carani • Narečje: oltensko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

VELIKA KAMENICA (1.393 st.); stočarsko-ratarsko (36,9% agrarnog st.) seosko naselje poluzbijenog tipa, na (67 m) dolinskim stranama Kameničke reke, desne pritoke Dunava, 18,5 km JZ od Kladova. Površina atara. iznosi 5.687 ha. Obuhvata dva "kraja": Osoje: na desnoj, i Prisoje, na levoj strani Kameničke reke. Spada u stara naselja. Pominje se u turskom popisu 1530/31, kada ima 15-20 domaćinstava, popisu harača (glavarine) 1740/41. (152 žitelja), 1844. (95 kućai 399 žitelja), 1924. (202 doma i 952 žitelja) i kasnije. St. je pravoslavno (slavi Sv. Jovana, Mitrovdan i dr.), a nacionalno se izjašnjava kao srpsko, vlaško, romsko, rumunsko i dr. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,2 (1961) do 0,8 (1991). Pravoslavni hram Prepodobne Majke Paraskeve podignut je 1983. god. Vodosnabdevanje je kolektivno (54,3% domaćinstava) i individualno (kopani bunari - 20,1%, sopstveni vodovodi, neuređeni izvori i dr.). Ima dve četvororazredne OŠ (1999/2000. - 25 učenika) i dr. Do 80-ih god. XX v. u ruralnoj proizvodnji poseban značaj ima ovčarstvo, dok su danas mnogi žitelji savremeni pečalbari, na privremenom radu u inostranstvu.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Velika Kamenica
       
O poreklu stanovništva: Klik ovde!
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
97 388 800 32 511 63.88 1045 89 946 90.53 542 267 94 17.34 6

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
poluzbijeno ravničarski 5687 stočarsko-ratarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Ključ

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 329

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź