Kartica sela:
Velesnica ? [016]

Istočni Vlasi • Carani • Narečje: oltensko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

VELESNICA (668 st.), pogrannčno (ka Rumuniji) ratarsko-stočarsko (17,7% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, pored (40 m) desne obale Dunava, s obe strane (veći deo na levoj) savremenog puta Kpadovo-Negotin, 13 km JZ od Kladova. Površina atara iznosi 1.564 ha. Podeljena je na tri "kraja": Gornju, Srednju i Donju Velesnicu. Tokom izgradnje HE "Ćerdap II" izmešteno je 10-ak kuća. Pripada starim naseljima. U turskom popisu 1530/31. pominju se današnji "krajevi" Donja i Srednja Vlasenica sa po 20-30 domaćinstava, a 1844. V. broji 91 kuću i 347 žitelja (1924. - 115 domova i 525 žitelja). St. je srpsko (slavi Petkovicu, Đurđic, Mitrovdan, Sv. Nikolu i dr.; zavetina Sv. Ilija), a ima i ostalih etničkih pripadnika. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0:4 (1961) do 1 (1991). U selu se nalazi pravoslavna crkva posvećena Sv. Nikoli, čiji dan je i crkvena slava. Vodosnabdevanje je kolektivno (70% domaćinstava) i individualno (sopstveni vodovodi - 12,1% i dr.). Ima četvororazrednu OŠ (1999/2000. - 2 učenika) i dr. Mnogi meštani su na privremenom radu u inostranstvu.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Velesnica
       
O poreklu stanovništva: Klik ovde!
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
93 376 443 3 433 97.74 533 0 533 100 215 193 8 3.72 x

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno ravničarski 1564 ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Ključ

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19
Broj pogleda : 274

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź