Kartica sela:
Đurakovo [170]

pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pră ń ś ź

ĐURAKOVO (532 st.), ratarsko-stočarsko (51,9% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (100 m) obalama potoka Črljenac, desne pritoke Kisiljevačke reke, u podnožju Kopljeva (226 m), pored savremenog puta Veliko Gradište-Požarevac, 12 km JZ od Velikog Gradišta. Površina atara iznosi 675 ha. Prostorno se razvija (širi) pored pomenutog puta. Spada u stara naselja. Pominje se u Braničevskom tefteru iz 1467. (2 kuće), a 1892. broji 113 poreskih glava (1921. - 891 žitelj). St. je srpsko - 94,4% (slavi Sv. Jovana, Đurđevdan, Petkovicu, Mitrovdan, Aranđelovdan, Nikoljdan i dr.), a ima i drugih nacionalnosti (Romi, Crnogorci, Rumuni i dr.). Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,7 (1961) do 1,2 (1991). Elekgričnu energiju dobija 1953, a vodosnabdevanje je individualno - sopstveni vodovodi (42,2% domaćinstva), ulične česme sa vodom iz posebnih izvora (20%), kopani (31,2%) i bušeni bunari (6,4%) i sl. Ima MK i dr. Veliki broj meštana se nalazi na privremenom radu u inostranstvu (Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, Italiji, Švedskoj i dr.).

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Đurakovo
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
26 179 254 0 254 100 891 545 300 33.67 235 217 8 3.4 -

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno 100 675 ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Braničevo

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 206

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź