Kartica sela:
Zabrega Zabrĭega [169]

pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

ZABREGA (387 st.), ratarsko-stočarsko (52,7% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, u podnožju (200 m) Velikog Divana (262 m) - vododelnice Mlave i Peka, 10 km istočno od Malog Crnića. Površina atara iznosi 453 ha. Od 1970. postepeno se premešta na novu lokaciju - pored puta Požarevac-Kučevo, i postepeno dobija drumski oblik. U procesu fizionomske transformacije staro selo (prvobitna lokacija) dobija funkciju salaša. God. 1892. broji 76 poreskih glava (1921. zaselak sa 77 domova i 488 žitelja itd.). St. je srpsko - 99% (slavi Sv. Nikolu, Sv. Jovana, Sv. Aranđela i dr., zavetina Mali Spasovdan). Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,7 (1961) do 1 (1991). Pravoslavna crkva Sv. Georgija podignuta je 1996. god. Struju dobija 1954, a vodom se snabdeva uglavnom preko sopstvenih vodovoda (78,2% domaćinstava) i iz kopanih bunara (20,5%). Većina žitelja (90%) nalazi se na privremenom radu u Nemačkoj, Austriji, Italiji i Francuskoj.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Zabrega
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
21 127 220 0 219 99.55 0 0 0 0 179 68 29 16.2 5

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Braničevo

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 199

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź