Kartica sela:
Rečica, Požarevac Reśiţa [172]

(m. sg.) Reśiţan • (m. pl.) Reśiţań • (f. sg.) Reśiţană • (f. pl.) Reśiţańe • Zapadni Vlasi • Ungurjani
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pră ń ś ź

REČICA (816 st.), ratarsko (48,2% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (100 m) desnoj obali Dunavca, rukavca Dunava, u podnožju Dušnika (324 m), s obe strane (veđi deo na desnoj) puta od Kličevca ka Ramu (opština Veliko Gradište), 20 km SI od Požarevca. Površina atara iznosi 1.957 ha. Objedinjuje dve "male": Gornju i Donju. Ubraja se u stara naselja. Pominje se u Braničevskom tefteru 1467. kao "sejalište posadnika turske tvrđave Resave". St. je pravoslavno (slavi Sv. Nikolu, Sv. Aranđela, Sv. Jovana i dr.; zavetine Sv. Jeremija, i Blagovesti), a nacionalno se izjašnjava kao srpsko (99%). Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,5 (1961) do 1,1 (1991). Električnu energiju dobija 1954, a vodom se snabdeva preko sopstvenih vodovoda (67,5% domaćinstava) i iz kopanih bunara.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Rečica, Požarevac
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
80 469 564 0 561 99.47 935 16 919 98.29 469 450 x 0.43 x

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno ovalno 100 1957 ratarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Stig

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19
Broj pogleda : 828

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
şş
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź