Kartica sela:
Čokonjar Ćokońar [044]

(m. sg.) ? • (m. pl.) ? • (f. sg.) Ćokońarkă • (f. pl.) Ćokońarke • Istočni Vlasi • Carani • Narečje: oltensko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pe đe ĭ z č đ

ČOKONJAR (204 st.), ratarsko (33,3% agrarno st.) seosko naselje zbijenog (drumskog) tipa, na levoj dolinskoj strani Jelašničke reke, 1 km od njenog ušća u Timok, zapadno od pruge Zaječar- Negotin, 16,5 km SI ol Zaječara. Pripada K.O. Koprivnica (3.409 ha). Kroz selo protiče Katalin, pritoka Jelašničke reke. Naziv dobija po obližnjem ogolelom brdu - Čoka (285 m), na kome je osnovan. Prostire se u visinskoj zoni 120-130 m. Navodi se i pod nazivom Čokonar. Formiran je krajem XVIII i početkom XIX v. od povratnika, nekadašnjih st. Koprivnice izbeglih u Vlašku zbog turskih zlodela. Pominje se 1811, a do 1840, kada dobija status samostalnog naselja, predstavlja fizionomski deo (zaselak) Koprivnice. St. je pravoslavno (većinom slavi Petkovicu i Sv. Nikolu; zavetina Spasovdan), vlaškog porekla, a nacionalno se izašnjava kao srpsko. Indeks deomografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,5 (1961) do 1,3 (1991). Vodom se snabdeva preko javnog vodovoda (68,7% domaćinstava) i iz kopanih bunara. Ima dom kulture, spomenik rodoljubima palim u ratovima 1912-1918, železničku stanicu i dr.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Čokonjar
       
O poreklu stanovništva: Klik ovde!
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
25 131 154 0 154 100 0 0 0 0 143 117 26 18.18 -

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno nepravilno-zvezdolik ravničarsko-brežuljkast 120 120-285 3409 ratarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Timočenji

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 327

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź