Kartica sela:
Kovilovo [047]

Istočni Vlasi •
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

KOVILOVO (623 st.) pogranično (ka Bugarskoj) ratarsko (56,3% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (60-80 m) desnoj dolinskoj strani Timoka, desne pritoke Dunava, s obe strane puta ka Aleksandrovcu i Rogljevu, 18,5 km JI od Negotina. Površina atara iznosi 1.244 ha. Deli se na grupe srodničkih kuća (Miloševići, Fundanovići, Macogovići, Mutovići i dr.). Pominje se 1530. (48 kuća) i 1586. (21 kuća). Do I svetskog rata pripadalo je Bugarskoj. God. 1921. broji 150 domovai 820 žitelja. St. je pravoslavno (slavi Petkovicu, Nikoljdan, Jovanjdan, Aranđelovdan i dr.), a nacionalno se izjašnjava kao srpsko (većinom) i vlaško. Antropogeografskim i etnološkim proučavanjima svrstano je u vlaška sela. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,9 (1961) do 2,1 (1991). Pravoslavni hram posvećen je Sv. proroku Iliji. Vodosnabdevanje je kolektivno (93,4% domaćinstava) i individualno (sopstveni vodovodi - 4,2%, kopani bunari - 1,8% i dr.). Ima četvororazrednu OŠ (2000 2001. - 17 učenika), MZ i MK i dr. Znatan broj meštana nalazi se na prnvremenom radu u Nemačkoj.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Kovilovo
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
- - 0 0 0 0 856 2 854 99.77 292 105 - -

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno 60 60-80 1244 ratarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Timočenji

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 345

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź