Kartica sela:
Šipikovo Şpikova [052]

(m. sg.) Şpikovĭan • (m. pl.) Şpikovĭeń • (f. sg.) Şpikovĭană • (f. pl.) Şpikovĭene • Istočni Vlasi • Carani • Narečje: oltensko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pe đe ĭ z ć đ

ŠIPIKOVO (672 CT.), pogranično (ka Bugarskoj) ratarsko-stočarsko (55,7% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (200-260 m) padinama Sokolara (309 m), s obe strane lokalnog puta Veliki Jasenovac- Braćevac, 30 km SI od Zaječara. Površina atara nznosi 1.596 ha. U ataru se nalazn neistraženo ležište lignita, a prirodnu zanimljivost predstavljaju dva stabla jasena, za koja se smatra da su stara više od tri stoleća. Pored izvora sa crvenom vodom, po predanju, postojao je manastir. U prošlosti se pominje pod nazivom Andrejevac. Objedinjuje dva fizionomska dela, Gornji i Donji. Pouzdano se ne zna kada je osnovano. St. je pravoslavno (slavi Petkovicu, Sv. Nikolu i dr.), uglavnom vlaško, a ima i Srba (8,3%). Na Đurđevdanski uranak meštani pre zore izvode ovce na ispašu, sakupljaju lekovito bilje i muzu ovce kroz venac cveća, koji potom puštaju niz reku. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,7 (1961) do 2,7 (1991). Pravoslavna crkva Sv. proroka Ilije, čiji dan je crkvena i seoska slava, podignuta je početkom XX v. Električnu energiju dobija sredinom 50-ih god. XX v., a vodom se snabdeva iz kopanih bunara i preko lokalnih vodovoda. Ima četvororazrednu OŠ, dom kulture, KUD "Vera Radosavljević", spomen-česmu borcima palim u II svetskom ratu, MK, zadružni dom (u starom domu kulture) sa otkupnom stanicom mleka (u sastavu Zemljoradničke zadruge "Sloga" iz Malog Jasenovca), zdravstvenu ambulantu i dr. Proizvodnja suncokreta i uzgoj stoke imaju tržišni karakter.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Šipikovo
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
- - 0 0 0 0 1215 1215 0 0 383 188 154 40.21 28

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno okruglast 200 200-309 1596 ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Timočenji

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 277

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź