Kartica sela:
Mali Jasenovac Malaa [051]

(m. sg.) Malaş • (m. pl.) Malaş • (f. sg.) Malaşankă ? • (f. pl.) Malaşanke ? • Istočni Vlasi • Carani • Narečje: oltensko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pi đi ĭ z ć đ

MALI JASENOVAC (407 CT.), pogranično (ka Bugarskoj) ratarsko-stočarsko (62,2% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (300 m) obalama Ogašu Pjetri, desne pritoke Timoka, 26 km SI od Zaječara. Površina atara iznosi 1.177 ha. Po predanju, ime je fitogeografskog porekla, potiče od jasenova kojih i danas ima u okolini sela. Nepravilnog je pravougaonog oblika sa zrakastim fizionomskim izraštajima. Pripada starim naseljima. Pretpostavlja se da je osnovan u XV v. na lokalitetu Prožarevac. St. je pravoslavno (slavi Petkovicu. Sv. Aranđela, Sv. Nikolu i dr.; zavetine Đurđevdan i Mali Spasovdan), uglavnom doseljeno iz Rumunije, a nacionalno se deklariše kao srpsko (90,2%) i vlaško (9%). Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,7 (1961) do 3,5 (1991). Pravoslavna crkva Sv. velikomučenika Georgija izgrađena je 1913. god. Električnu energiju dobija krajem 60-ih god. XX v., a vodom se većinom snabdeva iz kopanih bunara. Ima osmorazrednu OŠ "15. maj", Zemljoradničku zadrugu "Sloga", MK, spomenik borcima palim u II svetskom ratu, zdravstvenu ambulantu, više trgovinskih radnji i dr. Planirana je izgradnja doma kulture, proširenje PTT i vodovodne mreže i druge akcije usmerene ka unapređivanju komunalne opremljenosti naselja. U agrarnoj proizvodnji najveći značaj ima gajenje pšenice, ječma, ovsa, kukuruza, suncokreta i uzgoj stoke (goveda, svinje, ovce i živina).

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Mali Jasenovac
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
- - 0 0 0 0 0 0 0 0 232 112 81 34.91 -

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno pravougaon (nepravilan) 300 1177 ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Timočenji

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 272

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź