Kartica sela:
Nikoličevo Ńikoļiśa [055]

pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pi đi ? ś ź

NIKOLIČEVO (1.061 st.), ratarsko-stočarsko (42,2% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (200 m) dolinskim stranama Nikoličevske reke, leve pritoke Timoka, između Buzove kose (294 m), Koilove čuke (315 m), Čukarice (360 m) i Kravarnika (365 m), gde se nalazi utvrđenje iz 1876. za koje se smatra da je delo italijanskih majstora, 11 km SZ od Zaječara. Površina atara iznosi 2.685 ha. Po pradanju, naziv vodi poreklo od ličnog imena - Nikole, prvog doseljenika i osnivača sela. Povezuje pet "rejona", Prvi, Drugi, Treći, Četvrti i Peti. U ataru se nalaze "pojate" - sezonska stočarska naselja, koje meštani koriste u letnjem delu god., kao i Nikoličevska banja sa izvorima mineralne vode, čije ispitivanje je u toku, koju mesno st. koristi za lečenje kožnih, želudačnih i drugih bolesti. Ppanirano je uređenje Banje i njeno uključivanje u turističku ponudu Zaječara. N. je nastalo krajem XV v. God. 1924. broji 227 domova i 1.250 žitelja. St. je pravoslavno (slavi Petkovicu, Mitrovdan i dr.), vlaškog porekla, a nacionalno se izjašnjava kao srpsko (90,7%) i vlaško (6,9%). Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,8 (1961) do 2 (1991). Električno osvetljenje dobija 60-ih god. XX v., a vodosnabdevanje je kombinovano (lokalni vodovodi, kopani bunari i izvori). Ima četvororazrednu OŠ (šk. 2000 2001. - 50 učenika), zabavište, MK, dom kulture, spomenike borcima palim 1912-1918. i žrtvama fašističkog terora 1941- 1945, zdravstvenu ambulantu, magacin zemljoradničke zadruge iz Zaječara, dva mlina n dr. Ruralna proizvodnja povrća, žitarica i mlečnih prerađevnna tržišno je orijentisana.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Nikoličevo
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
122 624 805 4 801 99.5 1147 10 785 68.44 715 489 130 18.18 x

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno 200 2685 ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Crna Reka

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19
Broj pogleda : 256

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź