Kartica sela:
Miroč Miruoś [088]

(m. sg.) Mirośan • (m. pl.) Mirośeń • (f. sg.) Mirośană • (f. pl.) Mirośeńe ? • Centralni Vlasi • Munćeni • Narečje: subbanatsko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

MIROČ (468 st.), ratarsko-stočarsko (32,9% agrarnog st.) seosko naselje razbijenog tipa, na (400-500 m) južnim obroncima Miroča (768 m), po kome dobija naziv. 40 km SI od Majdanpeka. Površina atara iznosi 2.115 ha. U ataru, JZ od sela nalazi se pećina Gradašnica sa dužinom ispitanih kanala od 529 m. Podeljen je na pet fizionomskih delova, "kulmja" - vlaška reč sa značenjem kosa, vis, breg, padina i sl. (Mare, Kraku ćeiš. Vizurinj, Glavica i Inarija). Osnovan je 1872. na mestu sa tragovima ranije naseljenosti (ostaci rimskog grada Gerrilatis na vrhu planine Miroč), kada se pominje u dekretu kneza Miloša Obrenovića. Krajem XIX v. ima malu populacionu veličinu (1893. - 71 žitelj). St. je srpsko (slavi Sv. Jovana, Sv. Simeona, Sv. Iliju i dr., seoska slava Petrovdan; vašari 22. juni, 12. avgust i 11. septembar), doseljeno u vreme nastanka naselja iz Dobre (Golubac), Popovice (Negotin), Crnajke, Tande i Gornjana kod Bora i krajem XIX v. iz Raške oblasti. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,3 (1961) do 0,6 (1991). Električno osvetljenje dobija u periodu 1969-1986, telefonske veze 1986- 1987, a vodom se uglavnom snabdeva iz kopanih bunara (80% domaćinstava). Ima četvorogodišnju OŠ, dom kulture (u izgradnji), Kulturno-turističku manifestaciju "Jorgovan Fest" (održava se 1. maja od 1994), spomenike borcima poginulim u II svetskom ratu - jedan na mestu streljanja prvoborca Mladena Dokića, a drugi sa imenima poginulih, MK, zdravstvenu ambulantu, otkupnu stanicu lekovitog bilja "Miroč-bilje" (menta, tamjan i lavanda), pogon fabrike (od 1981) za proizvodnju metalne galanterije "Megaplast" (20 radnika) iz Mosne i dr. Većina meštana ekonomsku egzistenciju ostvaruje u Donjem Milanovcu i Majdanpeku, a dopunske prihode ostvaruju od sakupljanja i prodaje lekovitog bilja (menta; tamjan i lavanda), pečurki i šumskih plodova.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Miroč
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
- - 0 0 0 0 572 444 128 22.38 319 302 - x

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
razbijeno zvezdast brdsko-plan. 400 400-768 2115 ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Poreč

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19
Broj pogleda : 279

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź