Florum  VLASI SRBIJE
 
RUMÂŃI SÂRBĬEŞĆ * ROMÂNII TIMOCENI * RUMÎŃI TIMOĆEŃI * VLACHS OF SERBIA * Created by 2007
Să pastrăm graĭu rumîńesk - să lunźim traĭu omeńesk!
Stapânu-domaćin: Paun Es Durlić, etnolog
FotoVLAHORIJA Vlaski recnik

Izaberi jezik * Select language: Srpski cir Srpski lat Româna Deutsch English
Молим вас да се пријавите или се региструјете.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије
Напредна претрага  

Вести:

SKANDAL U NACIONALNOM SAVETU VLAHA:
 ODLUKA O "STANDARDIZACIJI" DONETA NA TEŠKOJ OBMANI ČLANOVA,
 JER SU IZJAVE DVOJICE UGLEDNIH NAUČNIKA O VLAŠKOM JEZIKU - IZMIŠLJENE!
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=2080.msg8881;topicseen#msg8881


Аутор Тема: potrebna pomoc  (Прочитано 1602 пута)

adrijana_007

  • Регистровани члан
  • *
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 3
potrebna pomoc
« послато: 14.07.2013. 00:35 »

Zdravo svima  :),

ako moze neko da mi napise na Vlaskom, " Promeni svet. Pocni od sebe.", puno bi mi znacilo :D,


Hvala  :)
Пријави уреднику   Сачувана

Paun

  • Администратор
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 1381
    • Паун Ес Дурлић
Одг: potrebna pomoc
« Одговор #1 послато: 14.07.2013. 08:34 »


ako moze neko da mi napise na Vlaskom, " Promeni svet. Pocni od sebe.", puno bi mi znacilo :D,


Не знам шта подразумеваш под "влашким"?
Страшно велику смутњу су у овај проблем унели "Гергинини" шарлатани.
За њима се повео, и ствар још више замутио, Влашки национални савет. 
О томе више можеш прочитати овде:
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=1581.msg7753;topicseen#msg7753

Оно што на српском зовемо "влашким језиком", заправо су два дијалекта румунског језика (банатски и олтенски) и један поддијалекат. Олтенским дијалектом говоре источни Власи, Царани, банатским говоре западни Власи, Унгурјани, а поддијалектом банатског говоре централни Власи, Мунћани и Падурењи.
Која све насеља обухватају ове области, можеш видети овде:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/ojeziku.php

Ако ово све пажљиво погледаш (и прочиташ), схватићеш просту истину да не постоји "влашки језик" као јединствен лингвистички стандард, већ се ради о трима румунским наречјима. Из овога следи директан одговор на твоју молбу: да би се твоја реченица превела на "влашки", мораш навести на који дијалекат мислиш. Да не помињем проблем писма.

Део Мунћана у Поречу би то овако рекао:

1. Înskimbă lumĭa. Înśiape (întîń) đi la ćińe. (AFI latinica)
2. Îнскимбă лумја. Îнśапе (îнтîњ) ђи ла ћиње (то исто, на ћирилици, као ислустрација)
3. Înskimbă lumja. Înśiape (întînj) đi la ćinje. (pismo zvano "Pasujonica", које тренутно важи као "званично" латинично писмо, што значи да има и ћирилично "званично"!)

Други део Поречана, који у неким речима уместо "њ" изговарају "ј", рекао би:
1. Înskimbă lumĭa. Înśiape (întîĭ) đi la ćińe
2. Îнскимбă лумја. Îнśапе (îнтîј) ђи ла ћиње.
3. Înskimbă lumja. Înśiape (întîj) đi la ćinje.

Западни Власи (Унгурјани) би рекли:
1. Înskimbă lumńa. Înśiape (întîń) la ćińe.
(али се због поменуте опозиције "ј/њ" облик "лумња" уместо "лумја", чује и у Поречу)

Царанске (источно-влашке) верзије ћу тренутно изоставити, да те не бих још више збуњивао.
Као и разне верзије употребе предлога "од": đi, đe, dă, dî ...

Ја сам у преводу ставио једну реч у заграду. То значи да она може да се користи, али и не мора.
Твоја фраза је елиптична, сабијена и сведена, у "диско" маниру, рекао бих.

Дословце преведена на влашки гласила би овако:
Промени = Înskimbă / Îнскимбă
свет. = lumĭa / лумја, лумња
Почни = Înśiape / Îнśиапе
од = đi la, đe ..., dă ..., dî ...
себе = ćińe / ћиње.

Дакле: Înskimbă lumĭa. Înśiape đi la ćińe.
Али, пошто је твој слоган акцијашки, то јест: циљ му је да некога натера на акцију, по моме осећању јасније би се та порука у влашкоме вилајету примила ако се убаци прилог "întîń" (îнтîњ ... = прво), дакле:

Înskimbă lumĭa. Înśiape întîń đi la ćińe
(Промени свет. Почни прво од себе.)

Појасни шта си хтела, којој влашкој циљној групи је твој слоган намењен, па ћемо видети даље.



     



 
Пријави уреднику   Сачувана
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

adrijana_007

  • Регистровани члан
  • *
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 3
Одг: potrebna pomoc
« Одговор #2 послато: 14.07.2013. 12:04 »

Ok, jasno.. :)

Razmisljam da tetoviram tu recenicu ali ne zelim da svi znaju znacenje pa sam se odusevila  kad sam cula da postoji i vlasko pismo, iskreno nisam ni znala do sad jer su moji baka i deka stari i nepismeni. Oni su iz Subotice kod Svilajnca. Nije mi samo jasno da li bih trebala da se sluzim latinicom ili cirilicom, koliko znam moji baka i deka i to malo slova koje znaju da pisu su cirilicna?

I recenica treba da je akcijaska, sto znaci da bih onda trebala da koristim întîń ?

Jako mi je bitno da ispravno napisem, ipak ce tu ostati duugo  :)
Пријави уреднику   Сачувана

Paun

  • Администратор
  • *****
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 1381
    • Паун Ес Дурлић
Одг: potrebna pomoc
« Одговор #3 послато: 17.07.2013. 08:25 »

Jako mi je bitno ....  :)

Баш зато што је битно, ваља да још једанпут, најозбиљније што можеш, преиспиташ своју одлуку!
При свему томе имај у виду да човек временом сазрева и мења став, па ти се може десити да кад зађеш у неке озбиљне године, презреш саму себе што си у младости била непромишљена!
Зашто се човек тетовира?
Данас се каже: да пошаље поруку!
Али, као и све друго данас, и ова фраза је испразна, описује, именује, али ништа не објашњава!   
Човек то, заправо, ради да скрене пажњу на себе, да је привуче, да буде примећен и сл. ствари, познате из социјалне психологије.
Психологија личности, међутим, каже да то раде помало оштећени људи, они који немају снаге, воље, дара и друга својства да на неки бољи и прихватљивији начин пораде на томе да их околина примети.

Тетовирање може да направи од човека наказу.
Сама намера ти је проблематична:
Желиш да подстакнеш људе (из твоје околине) да почну да мењају себе да би променили свет у коме живе.
Племенито, али како да твоја порука "допре" до њих, ако је "цака" да је "читаоци" не разумеју, јер је написана на језику којим више нико не говори?

Али, ако заииста желиш да промениш свет, и да у тој промени даш свој мали допринос, којим ћеш једнога дана БАШ да будеш поносна, и ти, и твоји најближи, али и део великог света око тебе, учини следеће:

Позајми камеру (ако немаш) и статив, и скокни до бабе и деде у Суботици, ако не живиш са њима.
Пољуби их, загрли их, али не претеруј, да их не стрефи срчка, ако то до сада ниси радила.
Па их замоли да се свечано обуку и дотерају.
Па онда нађи згодно место у хладовини, где имаш доста светла, али не и директно сунце.
Па им кажи да си намерила да урадиш нешто за њих, што још нико није урадио за свога деку и баку.
Да сними њихову животну причу, на њиховом матерњем језику, тј. влашком, који више нико после њих не говори.
За такво што не треба ти никакво писмо, само мали шармантни осмех који ће их одобровољити.
Користи ОБАВЕЗНО статив, а од стилских марифетлука, користи само зум и швенк (прати њихову причу, па када се говорник занесе, уђи му са зумом у лице, па зум назад, па швенк на саговорника, итд.)   

Кажи им да желиш да њих и њихову причу сачуваш за успомену.
Они ће тако живети и после своје смрти.
Нека причају о томе како су се срели као момак и девојка, како су се забављали, кад, како и зашто су се заволео, како су изјавили љубав једно другом, како су се узели, итд итд итд.
Твој задатак, у оквиру ОВАКВЕ ПРОМЕНЕ СВЕТА, биће само да их подстакнеш да говоре на своме језику, да не покушавају да ти се "шлихтају" на ономе језику који не знају добро.

После тога гледајте снимак заједно, биће свакаквих реакција.
Људи не воле увек оно што виде када су они у питању.
Буди упорна, мази се, јер у промени света треба прво себе да промениш.
А ова промена није тешка, и не боли као тетоважа!

Пошто се гвожђе кује док је вруће, настави снимање.
Одвоји их, да не сметају једно другом, и нека ти свако исприча о стварима из најранијег детињства.
О својим родитељима, нарочито о својим бакама и декама.
Нека ти опишу кућу у којој су се родили, ствари које су имали у тој кући; послове које су стари радили, и тако даље и тако даље.

Замисли да си режисер, репортер, уметник, документариста, замисли се у било којој улози о којој машташ!
Па да, рецимо, радиш документарни филм "Румîњи ај дă ла урмă ворбјеск - Последњи Власи говоре".
Јер су твоја бака и твој дека то сигирно: последњи Власи на Планети Земљи!

Па када ти се учини да су идеје нестале, стави камеру на статив, позови баку и кажи јој да желиш да ти исприча СВЕ што зна о јелима која су се спремала у њеној младости, дакле, направи видео-запис на тему "Бакин кувар", али на влашком, искључиво на влашком, и само на влашком ...
Па онда о ношњи, од чувања оваца, преко стриже, обраде вуне до ткања, шивења ... и изласка у свет!
Па онда о конопљи, права се чуда крију у влашком искуству са том биљком, коју млади данас ТАКОЂЕ користе да би променили свет!

Па их питај које су им бајке причане у детињству, па крени редом кроз НЕПОЗНАТИ свет влашке народне књижевности! За који многи мисле да не постоји, а они који о томе понешто знају, мисле да не вреди луле дувана!
Варају се.
На страну што вређају интелигенцију тврдњом да не ваља нешто што сами никада нису чули.
Ни видели.
Ни окусили.
Ни осетили!

Итд. итд. итд ...

И немој да заборавиш оно најважније: нека ти испричају све што знају о својим прецима, све тамо до досељавања: откуда, ко, како, када, зашто ...

Хонорар за баку и деку нека ти буде по нека влашка реч коју ћеш изговорити у току снимања, за почетак крени од "Бун, бун!" па "Фрумос!" ... Па на крају "Цукуће, Андријана!" ... (Ако хоћеш више, има овде преко 4000 влашких фраза, изворних и са преводом: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/fraze.php

Можда ће ти се омилити језик, можда чеш пожелети да га мало боље научиш, поред низа других које већ знаш ...

А онда им покупи и скенирај СВЕ живе фотке које имају у својим ладицама, или по зидовима; обриши их од прашине и СКЕНИРАЈ у резолуцији 300 тачака. Па им слике врати.

А СВЕ ТО СКУПА стави на дискове, не на један, него на више.
Дискови су барем јефтини.

А по један пимерак диска пошаљи мени.
Избор из тога материјала наћи ће се сигурно у прилогу монографије "Власи карпатске Србије".
Ти ћеш постати сарадник на њој, и твоје ће име остати забележено за вечна времена!
И твој дека и бака ће бити јако поносни на тебе.     
Њихова ће прича бити не само сачувана успомена на двоје обичних људи, него исечак из живота Влаха који је као такав нестао са планете Земље, а и Власи су нестали заједно са њим.

Па онда напалиш неку другарицу, која такође има баку и деку, заборављене у неком скрајнутом влашком селу, па онда обе нађете некога друга ...

Размисли.
Ја сам у твојим годинама био у истој дилеми: шта да урадим са светом, како да га променим.
Па сам схватио да једино могу себе да променим.
И тако сам кренуо.

Пљакă шî ту дупа миње!
Нује амунка!
Друму је дăшкис!
ПĂНĂ М-А ЈАСТĂ РУМÎЊ ВИЈ!

Лумња ну пуоц сă скимбј.
Пи ћиње пуоц.
Ш-аја сîнгурă!
 :)
Пријави уреднику   Сачувана
Rumîńi ku Români a fuost tot una numa pǎnǎ Români a fuost Rumîń!

adrijana_007

  • Регистровани члан
  • *
  • Ван мреже Ван мреже
  • Поруке: 3
Одг: potrebna pomoc
« Одговор #4 послато: 18.07.2013. 21:33 »

Meni tetovaza ne sluzi da impresioniram nekoga koga ni ne poznajem, a ni da posaljem poruku nego kao podsetnik meni samoj i bas to i zelim da kazem da svet ne moze da se promeni, mogu ja da cinim stvari koje smatram da su ispravne i da ga popravim na taj nacin..

Naime, kad neke svoje zelje i ciljeve stavite u pisani oblik dobiju totalno drugaciju dimenziju, i to je preporucljivo bas od strane psihologa zato sto vam odmah izgledaju ostvarljivije, i tako sam i dosla na tu ideju, a izumrli jezik kojim zelim da ispisem je moj izbor bas zbog toga sto baku i deku volim neizmerno i oni to dobro znaju, ne bi ih strefio infarkt, ne brinite..:)

Vasa ideja mi je genijalna i mislim da cu jako brzo to i da napravim...

A sto se tice Vlaskog jezika, razumem ga jako dobro, ali ne mogu da se setim reci kada ja hocu da je izgovorim ali kad me neko podseti izgovorim je tacno..:)
Пријави уреднику   Сачувана