Jako mi je bitno .... 
Баш зато што је битно, ваља да још једанпут, најозбиљније што можеш, преиспиташ своју одлуку!
При свему томе имај у виду да човек временом сазрева и мења став, па ти се може десити да кад зађеш у неке озбиљне године, презреш саму себе што си у младости била непромишљена!
Зашто се човек тетовира?
Данас се каже: да пошаље поруку!
Али, као и све друго данас, и ова фраза је испразна, описује, именује, али ништа не објашњава!
Човек то, заправо, ради да скрене пажњу на себе, да је привуче, да буде примећен и сл. ствари, познате из социјалне психологије.
Психологија личности, међутим, каже да то раде помало оштећени људи, они који немају снаге, воље, дара и друга својства да на неки
бољи и прихватљивији начин пораде на томе да их околина примети.
Тетовирање може да направи од човека наказу.
Сама намера ти је проблематична:
Желиш да подстакнеш људе (из твоје околине) да почну да мењају себе да би променили свет у коме живе.
Племенито, али како да твоја порука "допре" до њих, ако је "цака" да је "читаоци" не разумеју, јер је написана на језику којим више нико не говори?
Али, ако заииста желиш да промениш свет, и да у тој промени даш свој мали допринос, којим ћеш једнога дана БАШ да будеш поносна, и ти, и твоји најближи, али и део великог света око тебе, учини следеће:
Позајми камеру (ако немаш) и статив, и скокни до бабе и деде у Суботици, ако не живиш са њима.
Пољуби их, загрли их, али не претеруј, да их не стрефи срчка, ако то до сада ниси радила.
Па их замоли да се свечано обуку и дотерају.
Па онда нађи згодно место у хладовини, где имаш доста светла, али не и директно сунце.
Па им кажи да си намерила да урадиш нешто за њих, што још нико није урадио за свога деку и баку.
Да сними њихову животну причу, на њиховом матерњем језику, тј. влашком, који више нико после њих не говори.
За такво што не треба ти никакво писмо, само мали шармантни осмех који ће их одобровољити.
Користи ОБАВЕЗНО статив, а од стилских марифетлука, користи само зум и швенк (прати њихову причу, па када се говорник занесе, уђи му са зумом у лице, па зум назад, па швенк на саговорника, итд.)
Кажи им да желиш да њих и њихову причу сачуваш за успомену.
Они ће тако живети и после своје смрти.
Нека причају о томе како су се срели као момак и девојка, како су се забављали, кад, како и зашто су се заволео, како су изјавили љубав једно другом, како су се узели, итд итд итд.
Твој задатак, у оквиру ОВАКВЕ ПРОМЕНЕ СВЕТА, биће само да их подстакнеш да говоре на своме језику, да не покушавају да ти се "шлихтају" на ономе језику који не знају добро.
После тога гледајте снимак заједно, биће свакаквих реакција.
Људи не воле увек оно што виде када су они у питању.
Буди упорна, мази се, јер у промени света треба прво себе да промениш.
А ова промена није тешка, и не боли као тетоважа!
Пошто се гвожђе кује док је вруће, настави снимање.
Одвоји их, да не сметају једно другом, и нека ти свако исприча о стварима из најранијег детињства.
О својим родитељима, нарочито о својим бакама и декама.
Нека ти опишу кућу у којој су се родили, ствари које су имали у тој кући; послове које су стари радили, и тако даље и тако даље.
Замисли да си режисер, репортер, уметник, документариста, замисли се у било којој улози о којој машташ!
Па да, рецимо, радиш документарни филм "Румîњи ај дă ла урмă ворбјеск - Последњи Власи говоре".
Јер су твоја бака и твој дека то сигирно: последњи Власи на Планети Земљи!
Па када ти се учини да су идеје нестале, стави камеру на статив, позови баку и кажи јој да желиш да ти исприча СВЕ што зна о јелима која су се спремала у њеној младости, дакле, направи видео-запис на тему "Бакин кувар", али на влашком, искључиво на влашком, и само на влашком ...
Па онда о ношњи, од чувања оваца, преко стриже, обраде вуне до ткања, шивења ... и изласка у свет!
Па онда о конопљи, права се чуда крију у влашком искуству са том биљком, коју млади данас ТАКОЂЕ користе да би променили свет!
Па их питај које су им бајке причане у детињству, па крени редом кроз НЕПОЗНАТИ свет влашке народне књижевности! За који многи мисле да не постоји, а они који о томе понешто знају, мисле да не вреди луле дувана!
Варају се.
На страну што вређају интелигенцију тврдњом да не ваља нешто што сами никада нису чули.
Ни видели.
Ни окусили.
Ни осетили!
Итд. итд. итд ...
И немој да заборавиш оно најважније: нека ти испричају све што знају о својим прецима, све тамо до досељавања: откуда, ко, како, када, зашто ...
Хонорар за баку и деку нека ти буде по нека влашка реч коју ћеш изговорити у току снимања, за почетак крени од "Бун, бун!" па "Фрумос!" ... Па на крају "Цукуће, Андријана!" ... (Ако хоћеш више, има овде преко 4000 влашких фраза, изворних и са преводом:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/fraze.php)
Можда ће ти се омилити језик, можда чеш пожелети да га мало боље научиш, поред низа других које већ знаш ...
А онда им покупи и скенирај СВЕ живе фотке које имају у својим ладицама, или по зидовима; обриши их од прашине и СКЕНИРАЈ у резолуцији 300 тачака. Па им слике врати.
А СВЕ ТО СКУПА стави на дискове, не на један, него на више.
Дискови су барем јефтини.
А по један пимерак диска пошаљи мени.
Избор из тога материјала наћи ће се сигурно у прилогу монографије "Власи карпатске Србије".
Ти ћеш постати сарадник на њој, и твоје ће име остати забележено за вечна времена!
И твој дека и бака ће бити јако поносни на тебе.
Њихова ће прича бити не само сачувана успомена на двоје обичних људи, него исечак из живота Влаха који је као такав нестао са планете Земље, а и Власи су нестали заједно са њим.
Па онда напалиш неку другарицу, која такође има баку и деку, заборављене у неком скрајнутом влашком селу, па онда обе нађете некога друга ...
Размисли.
Ја сам у твојим годинама био у истој дилеми: шта да урадим са светом, како да га променим.
Па сам схватио да једино могу себе да променим.
И тако сам кренуо.
Пљакă шî ту дупа миње!
Нује амунка!
Друму је дăшкис!
ПĂНĂ М-А ЈАСТĂ РУМÎЊ ВИЈ!
Лумња ну пуоц сă скимбј.Пи ћиње пуоц.
Ш-аја сîнгурă!
Аутор
Тема: potrebna pomoc (Прочитано 4532 пута)