Kartica sela:
Vajuga Vaĭuga [010]

(m. sg.) Văiğan • (m. pl.) Văiğăń • (f. sg.) Văiğană • (f. pl.) Văiğăńe • Istočni Vlasi • Carani • Narečje: oltensko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pi/pĭe đi ĭ z ć đ

VAJUGA (S43 st.), pogranično (ka Rumuniji) ratarsko-stočarsko (9,6% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, pored (46 m) desne obale Dunava, s obe strane lokalnog asfaltnog pupa ka Milutinovcu i Korbovu, 15 km južno od Kladova. Površina atara iznosi 2.293 ha. Obuhvata dva fizionomska dela: Vajugu i Ungurjane. U vreme izgradnje HE "Đerdal", 80-ih god. XX v. potopljen je deo naselja (170 kuća), za koje je obezbeđena nova lokacija, i 5 vodenica potočara, od koje su dve bile u pogonu. Ubraja se u stara naselja. Pominje se u turskom popisu 1530/31. (5-10 domaćinstava) pod imenom Baluga, zajedno sa selom Jakomir, zatim u popisu harača 1740/41. (72 žitelja): katastarskom popisu 1741. (23 žitelja): 1924. (145 domova i 685 žitelja) i kasnije. St. je pravoslavno (slavi Petkovicu, Sv. Arhanđela, Sv. Nikolu i dr.; zavetina Spasovdan), a nacionalno se izjašnjava kao srpsko, vlaško, crnogorsko i dr. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,3 (1961) do 1,3 (1991). Pravoslavni hram Sv. arhangela Mihaila izgrađen je 1984. god. U centru sela nalazi se zavetni krst Spasovdan, a u starom centru - Majdanu, spomenik ratnicima. Vodosnabdevanje je kolektivno (80% domaćinstava) i individualno (bušeni i kopani bunari i dr.). Ima četvororazrednu OŠ (1999/2000. - 28 učenika), dom kulture, sportske terene, zdravstvenu ambulantu, poštu, mlekarsku zadrugu, dve prodavnice mešovitom robom i dr. Od 60-ih god. XX v. veliki broj meštana odlazi na privremeni rad u zapadnoevropske zemlje.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Vajuga
       
O poreklu stanovništva: Klik ovde!
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
92 384 466 0 466 100 865 7 857 99.08 437 369 27 6.18 7

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno ravničarski 2293 ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Ključ

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 814

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
şş
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź