Kartica sela:
Manastirica (Ključ) Manastiriţa ? [011]

(m. sg.) Manastirĭan ? • (m. pl.) Manastirĭeń ? • (f. sg.) Manastirĭană • (f. pl.) Manastirĭeńe ? • Istočni Vlasi • Carani • Narečje: oltensko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

MANASTIRICA (356 st.): ratarsko-stočarsko (28,9% agrarnog st.) seosko naselje poluzbijenog tipa, na (180-200 m) dolinskim stranama Manastirskog potoka, leve pritoke Matke, između Kalfe (422 m) i Čoka Čuči (212 m), 11,5 km SZ od Kladova. Površina atara iznosi 1.613 ha. Na stariju naseljenost ukazuje selite na lokalitetu Šajna. Pominje se 1844: kada ima 27 kuća i 117 žitelja (1924. - 58 domova i 327 žitelja). St. je pravoslavno (slavi Petkovicu, Sv. Nikolu i dr.), a nacionalno se većinom izjašnjava kao srpsko. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0:2 (1961) do 0:6 (1991). U selu se nalazi manastir posvećen Sošestviju sv. Duha. Vodosnabdevanje je kolekgivno (49% domaćinstava) i individualno (ulične javne česme sa vodom iz posebnog izvora - 11%: kopani i bušeni bunari i dr.). Ima četvororazrednu OŠ (1999/2000. - 7 učenika) i dr.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Manastirica (Ključ)
       
O poreklu stanovništva: Klik ovde!
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
30 146 166 2 164 98.8 0 0 0 0 168 163 x 1.19 -

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
poluzbijeno ravničarski 1613 ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Ključ

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19
Broj pogleda : 418

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź