Kartica sela:
Sige Sîgă [101]

pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pră ń ś ź

SIGE (991 st.), stočarsko-ratarsko (35,6% agrarnog st.) seosko naselje razbijenog tipa, na (220-280 m) levoj dolinskoj strani Krupaje, leve pritoke Mlave, u središnjem delu Krepoljinsko-krupajske kotline, s obe strane (veći deo na desnoj) asfaltnog druma Krepoljin-Despotovac, 24 km zapadno od Žagubice. Površina atara iznosi 1.984 ha. Pretpostavlja se da je jedno od najstarijih sela u zapadnom Homolju. Pominje se u turskom popisu 1467, kada broji 7 kuća, pod nazivom Dolnje Sige. Krajem XIX v. i u prvoj polovini XX v. ima dinamičan demografski razvitak (1884. - 766, 1910. - 985, a 1953. - 1.074 žitelja). St. je pravoslavno (slavi Petkovicu, Sv. Nikolu i dr.; seoska slava Duhovi), većinom srpsko i vlaško. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,4 (1961) do 1 (1991). Vodom se uglavnom snabdeva preko javnog vodovoda (91,8% domaćinstava). Ima četvororazrednu OŠ, MK, dve pekare, veliki mlin, nekoliko prodavnica mešovite robe i kafana i dr.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Sige
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
64 423 610 12 598 98.03 840 6 833 99.17 496 149 310 62.5 6

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
razbijeno 220-280 1984 stočarsko-ratarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Homolje

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 635

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
şş
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź