Kartica sela:
Resavica (selo) [105]

pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

RESAVICA (selo) (218 st.), stočarsko (24,8% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog (drumskog) tipa, na (260 m) obalama (veći deo na levoj) Resavice, leve pritoke Resave, s obe strane železničke pruge i asfaltnog puta ka Despotovcu, 10 km JI od Despotovca. Površina atara iznosi 594 ha. Deli se na grupe rodovskih kuća (Jovuću, Raškovići, Peričići i dr.). Pripada starim srpskim naseljima nepoznate starosti. Prvobitno naselje - Dutovo, bilo je naseljeno Srbima, koji su se iselili, po predanju, u susedni Popovnjak. Kasnije, najverovatnije tokom poslednje decenije XVIII v., doseljavaju se Vlasi. Po oslobođenju od Turaka ima 61 kuću i 305 žitelja (1892). Sadašnje st. je pravoslavno (slavi Sv. Stefana, Sv. Jovana, Petkovicu, Sv. Aranđela, Sv. Nikolu i dr.; litije Sv. Todor), preovlađujuće srpsko i vlaško, doseljeno iz Crne Reke, okolnih sela (Židilje i Beljajka) i dr. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,5 (1961) do 1,5 (1991). Struju dobija 1956, telefonske veze 1984, a vodom se snabdeva preko sopstvenih vodovoda (68,8% domaćinstava), iz kopanih bunara i dr. Ima dom kulture, MK, veterinarsku ambulantu i dr. Proizvodnja kukuruza je tržišna.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Resavica (selo)
       
O poreklu stanovništva: Klik ovde!
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
52 296 287 0 287 100 0 0 0 0 132 110 22 16.67 -

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeni duguljast 260 594

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Resava

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 255

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź