Kartica sela:
Ravna Reka Rumna Reka [107]

pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pi đi ń ś ź

RAVNA REKA (606 st.), rudarsko (14,4% agrarnog st.) seosko naselјe poluzbijenog tipa, na dolinskim stranama Ravnorečkog potoka, leve pritoke Resavice, s obe strane savremenog puta Despotovac-Senjski Rudnik, 21 km JI od Despotovca. Površina atara iznosi 915 ha. Prostire se u visinskom pojasu 570-680 m. Nepravilnog je fizionomskog oblika, pravca prostiranja JZ-istok-sever. St. je srpsko (seoska slava Dan rudara - 6. avgust), a ima i ostalih etničkih pripadnosti (Makedonci i dr.). Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,2 (1961) do 0,7 (1991). Poseduje katoličku crkvu Sv. Barbare podignutu 1935. god. Početna elektrifikacija izvršena je 1908, kada je stavlјena u pogon električna centrala za potrebe istoimenog rudnika (1.000 KVA). Telefonske veze dobija 1950, a vodosnabdevanje je kolektivno (59,3% domaćinstava) i individualno (uređeni izvori). Ima četvororazrednu OŠ (počela sa radom 1920), dom kulture, spomenik rodolјubima palim u II svetskom ratu (podignut 1967), MK, zdravstvenu stanicu, poštu, lokalnu pijacu (pazarni dan sreda) i dr. U istoriji srpske kinematografije poznata je kao mesto snimanja filma ”Petrijin venac”. Posle rudarskih istraživanja 1900. otvoren je jamski pogon mrkog uglјa, koji je 6. avgusta 1966. god. zatvoren. Od otvaranja rudnika izgrađeno je više saobraćajnica (14. oktobra 1908. železnička pruga uskog koloseka R.R.-Senjski Rudnik, 1946. drum R.R.-Senjski Rudnik i 1952/53. god. put R.R.- Resavica). Danas je aktivna jama "Pasulјanske livade" (prosečna godišnja proizvodnja 80 hilј. t. komercijalnog uglјa).

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Ravna Reka
• Napomena: Do 1954. godine bilo je u sastavu Židilja, a tada se odvaja u posebnu mesnu zajednicu. Izvor: terensko istraživanje saradnika.
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
- - 0 0 0 0 0 0 0 0 276 247 15 5.43 -

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
poluzbijeno nepravilan brdsko-plan. 570-680 915 stočarsko-rudarska

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Resava

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 292

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź