Коста Јовановић, НЕГОТИНСКА КРАЈИНА И КЉУЧ, Београд, 1940, стр. 267-269

               Подвршка - Сеоски хатар захвата слив горњег и средњег тока Подвршке Реке. Већина је кућа с обе стране средњег тока Подвршке Реке, између Велике и Мале Чуке (Чока Маре и Мика), а остали су на странама реке Велике и Мале Подвршке и на површини Кључа, а само је неколико  ,,на салашима ,,.

               Пијаћа се вода узима са извора Јелаша и Гламеја и из три изора који немају имена. У хатару су многи извори, а најјачи су: Примицолар, Вилор, Извор на Осоју (Дос), Извор под Малом Чуком, извор у Ливађу (Ливез) и Добра Вода.

               Подвршка има више земље под ливадом, утрином и шумом, него што се оре. Места са тим имањима су: Српско Поље (Къмпу Србјаска), Прлатура, Ливађе (Ливез), Самун, Дурак, Биљевина, Виноградско Брдо, Орниц, Аленче, Страба, Пристав, Османова Крушка, Бучумат, Велики Браник (Бранишће Маре), Сељиште, Банари и Пропти. Општинска је шума: Велика Чука (Чука Маре), Стрњак, Велика Долина (Ваље Маре), Велики Присој (Фаца Маре), и Дурак. Утрине су: Велико Поље (Поана Маре), Цигански крај и Огрез.

               Село је збијеног типа; куће су удаљене по 10 - 30 м, а само неколико су ,,на салашима". У селу су крајеви: Подвршка, Унгурјани и Цигански Крај. Подвршка је на левој страни Подвршке Реке и Речице Велике Подвршке; Унгурјани су на десној страни Мале Подвршке и Подвршке Реке, а Цигански Крај је на површини Кључа, североисточно од Подвршке. Испитано је 34 рода са 215 кућа. - Гробље је источно од села, на месту Купусару.

               Село је под врховима Велике и Мале Чуке, па је по положају и добило име. На великој Чуки има трагова од зидина и прича се да су из времена "Лаћина". У Сељишту је прво било село, из кога је времена и Старо Гробље (Морминц Батрњ).  

               Село је на обема аустриским картама (Лангерова и "Темишварски Банат") забележено под именом Podverska, Bodverska, али се више не помиње до присаједињења ових крајева Србији. Год. 1846 у Подвршци је било 56, 1866 год. 112, а 1924 год. 254 кућа.

               Предање о заснивању села није очувано, а најстарији људи о његовој прошлости знали су рећи само оно што су у младости слушали од својих дедова, да се данашње село преместило из Сељишта. Неким се родовима није могло тачно сазнати порекло, али се за њих казује да су најстарији у селу и да су се  њихови старији преци ,,повратили или дошли из Влашке. Ти су родови: Маринкешти, Иванешти и Србоњи (15 к.,Св. Никола), сви један род; Мијалешти (3 к., Св. Врачи), Забурнешти, Кисерешти и Боргешти (18 к., Петковица) су такође један род; Нестурешти (3 к., Петковица), Матајешти, Колекешти и Бобешти (8 к., Св. Никола и Петковица), један род, Драгићешти (4 к., Митровдан).

               После најстаријих родова, а до краја 18. века, дошли су: Пичулешти (5 к., Св. Јован): из ,,Влашке"; старо су кумство имали у ,,Брлози" (суседни Милутиновац) - Баланешти (2 к., Св. Никола): прадед (старaц од 80 г.) Никола као аустриски војник је добегао из Баната. - Саукешти, Ушћешти и Вердешти (18 к., Св. Јован ) су један род. - Чумперкешти (12 к., Петковица). Чукундедови ова 4 рода су досељени из ,,Влашке,, док је село било у Сељишту. - Попешти, Папешти, Богојевићи, Стојанешти, Касапешти и Труцоњи (38 к., Петковица) су сви један род. Чукундед, ,,поп" са браћом је дошао из Моцацаје у Румунији. - Прњешти, Трукешти и Царани (12 к., Петковица) су један род: прадед  (старцу од 70 г.) Марин повратио се испод ,,Влашке", где су му родитељи избегли из ,,Џањева" (Душановца). - Гаргенешти (5 к., Св. Арханђел ): прадед из ,,Влашке". - Фумарешти и Армакешти (8 к., Петковица ) су један род: прадед Жапрђа из Грабовице, а пореклом из ,,Влашке"

               Родови досељени у 19. веку. Траиловићи (9 к., Св.Арханђео): из Скеле у Румунији. - Миолешти (3 к., Петковица) из ,,Влашке". - Спнешти (2 к., Св. Никола) и Спнешти други (3 к., Петковица) су Цигани ковачи из Сипа, а пореклом из ,,Влашке". - Радулешти и Паканешти (7 к., Св. Никола ) су Цигани , не знају порекло. - Благојешти (2 к., Петковица) су из ,,Влашке". Дед, као слуга, доселио се из Давидоваца и ушао у кућу Касапешта. - Гушати (3 к., Св. Јован) из Танде у Поречу. - Буртановићи и Миленковићи (7 к., Св. Јован) су ,,Унгурјани" из Плавне. - Здравкоњи (3 к., Св. Арханђео): из Мале Јасикове, а пореклом из ,,Влашке". - Неуцешти (3 к., Св. Арханђео) су из Јабуковца, а пореклом из ,,Влашке". - Првулешти (4 к., Св:Арханђео) су из ,,Брлоге", а пореклом из ,,Влашке". - Станкули (3 к., Св. Никола) су из Вратне, а пореклом из Пореча. - Новакешти (2 к., Св. Никола) и Табаковић (1 к., Св. Никола) су ,,Унгурјани" из Плавне. - Крњаћевићи (Даскаловићи, 2 к., Св. Арханђео). Отац или дед, бивши учитељ, дошао из Грабовице, а пореклом из Алексинца. - Барбуловићи (2 к., Петковица) су из Горњана у Поречу. - Стенгули (5 к., Петковица): Цигани ковачи из Вратне. - Мандул (1 к., Петковица) је из Танде. - Пауновић (1 к., Св. Мрата) је од Пећи. - Поповић (2 к., Св. Никола) је из Гопеша, а пореклом из Фурке код Јањине у Грчкој.

               Преслава и црквена слава је на Спасовдан.