Kartica sela:
Rečica Račiţa ? [013]

Istočni Vlasi • Carani • Narečje: oltensko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

REČICA (106 st.), ratarsko-stočarsko (24:5% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (70-80 m) levoj dolinskoj strani Rečice, desne pritoke Dunava, 1,5 km zapadno od savremenog puta Kladovo- Negotin, 8 km JZ od Kladova. Površina atara iznosi 587 ha. U fizionomskom pogledu obuhvata Sredselo koga čine tri "sokaka". Pominje se 1844. (20 kuća i 73 žitelja), kada čini jednu opštinu sa Manastiricom i Podvrškom. God. 1924. broji 17 domova i 88 žitelja. St. je pravoslavno (slavi Sv. Arhanđela, Sv. Nikolu i dr.; zavetine Mala Gospojina i Spasovdan), a nacionalno se izjašnjava uglavnom kao srpsko. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,3 (1961) do 1,9 (1991). U centru sela se nalazi kultno drvo "zapis". Vodom se snabdeva preko sopstvenih vodovoda (43,3% domaćinstava) i iz bušenih i kopanih bunara. Poznata je po savremenom pečapbarstvu, privremenom radu meštana u inostranstvu.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Rečica
       
O poreklu stanovništva: Klik ovde!
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
19 75 93 2 91 97.85 935 16 919 98.29 23 21 - x

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno ravničarski 587 ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Ključ

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19
Broj pogleda : 822

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
şş
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź