Kartica sela:
Leskovac [123]

pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

LESKOVAC (616 st.), prigradsko ratarsko (33.9% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (141 m) stranama uzvišenja Pržolja i Nikopolja i stranama Velikog potoka, desne pritoke Mlave, 3 km JI od Petrovca. Površina atara iznosi 715 ha. Naziv je fitogeografskog porekla - po leski koje je u okolini sela ranije bilo dosta. Fizionomski je skoro potpuno spojen sa Petrovcem. Ovalnog je oblika. Izvestan broj seoskih kuća lociran je u mlavskoj dolini, u kraju zvanom Bare. U samom selu nalazi se Truićev kladenac: oko koga je, po predanju, u prošlosti počelo formiranje naselja. Tokom XIV v. u ataru, između L. i susednog Velikog Laola, nalazilo se selo Kovarna (Kovarne) koje se pominje u povelji kneza Lazara manastiru Gornjak i 1467, kada broji 14 kuća. St. je vlaško (slavi Petkovicu, Sv. Nikolu, Sv. Aranđela, Sv. Jovana, Đurđic i dr.; zavetine Mali Spasovdan i 15. maj - Poljobranija), poreklom iz Crne Reke (Zlot, Brestovac, Valakonj, Oštrelj, Šarbanovac i dr.), Timočke krajine i Vlaške. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,6 (1961) do 1,1 (1991). Električnu energiju dobija 1928. (rudnik i centar sela), asfaltni pug 1960, a telefonske veze 1990, kada je završena i izgradnja centralnog vodovoda (priključak na vodovodni sistem Petrovca). Ima četvororazrednu OŠ (počela saradom 1928), dom kulture (1958) i dr. Od 1922. do 1967. radio je rudnik lignita "Leskovac". Veći broj meštana ekonomsku egzistenciju ostvaruje u Petrovcu.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Leskovac
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
54 340 446 5 441 98.88 615 615 0 0 359 220 125 34.82 5

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Mlava

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 250

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź