Kartica sela:
Vitovnica Vitońiţa [125]

(m. sg.) Vitońiśan • (m. pl.) Vitońiśeń • (f. sg.) Vitońiśană • (f. pl.) Vitońiśeńe •
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

VITOVNICA (319 CT.), ratarsko (45,5% agrarnog st.), ranije stočarsko, seosko naselje zbijenog tipa, na (230 m) obalama Vitovničke reke (48 km), kod njenog izlaza iz tesne klisure, i padinama uzvišenja Faca Manastira, Urlaja i Čukara (380 m), 12 km istočno od Petrovca. Površina atara iznosi 2.717 ha. U selu i ataru se nalaze šest jačih izvora, Vasiljin, Budimirov, Simeonov kladenac, Crni izvor, Priod i Banja, od kojih se poslednji smatra lekovitim. Naselje je ovalnog oblika. Arheološki nalazi (komadi zgure, stare rudarske alatke i dr.) na lokalitetima Letište i Pojana Kušenj ukazuju na znatnu rudarsku aktivnost (srebro, olovo, gvožđe) u antičko doba. Nastanak i ime sela vezuje se za manastir Vitovnicu, koji je, po predanju, podigao kralj Milutin. Ugarske povelje iz 1390. beleže gradić - utvrđenje (castmm Vytiniche), a kasniji izvori (1557, 1661, 1718. i 1733) samo manastir. Selo se kao prnjavor ("soderži do 30 domova i žitelji jesu ponajviše Vlasi, koji manastiru rabotaju") pominje tek početkom XIX v. St. je vlaško (slavi Sv. Nikolu, Sv. Aranđela, Sv. Jovana, Verižice, Petkovicu, Đurđic, Mitrovdan i dr.; zavetine Trojice i Sv. Ilija), poreklom iz Timočke krajine, Resave, Crne Reke, Vlaške, Erdelja (Almaš, Karansebeš i Sokol) i Morave. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,8 (1961) do 1,8 (1991). Crkva manastira Vitovnice posvećena je Uspenju Presvete Bogorodice, čiji dan je i crkvena slava. Iznad njenih severnih vrata nalazi se kamena ploča iz 1218. sa natpisom na starojermenskom i staroslovenskom jeziku. Električno osvetljenje dobija 1950, asfaltni put krajem 80-ih god. XX v., telefonske veze 1989, a vodovodnu mrežu 1995. god. Ima četvororazrednu OŠ (počela sa radom 1862), dom kulture, manifestaciju "Sabor gorana", koja se održava svake god. 4. jula na Trestu - izletištu sa planinskim domom i lugarskom kućom, i dr. Pečenje kreča je tradicionalna aktivnost meštana. Posle II svetskog rata postojao je manji rudnik lignita.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Vitovnica
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
74 372 459 6 453 98.69 520 520 0 0 246 107 82 33.33 x

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno 230 2717 stočarstvo (ranije)

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Mlava

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19
Broj pogleda : 272

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź