Kartica sela:
Melnica Meńiţa [126]

(m. sg.) Meńiśan • (f. sg.) Meńiśană •
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

MELNICA (1.473 st.), ratarsko (54,6% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (230 m) dolinskim stranama Melničke reke i obalama većeg broja potoka i potočića, koji se opštim imenom nazivaju "Braničke vode", 12 km istočno od Petrovca. Površina atara iznosi 4.159 ha. Povezuje osam celina (Branička reka, Gršljana, Letište, Melnica celo, Petakovica, Porosanica, Stanulovac i Beluka reka). Pod imenom Hmeljani pominje se 1382. u povelji kneza Lazara manastiru Drenči. Pisani izvori iz 1733. beleže je kao selo sa 10 kuća ("Vlasi čina komorskoga"), kada je u ataru (1718) postojalo i drugo samostalno naselje - Porosanjica (danas deo sela Porosanica). St. je vlaško (slavi Sv. Nikolu, Petkovicu, Sv. Jovana, Sv. Aranđela i dr.; zavetine Malu Spasovdan i Sv. prorok Jelucej), starosedelačko i doseljeno iz Viteževa u Moravi, Vlaške, Resave, Almaša u Erdelju, Timočke krajine i Crne Reke. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,6 (1961) do 1,4 (1991). U M. je rođen Paulj Matejić, vojvoda iz I srpskog ustanka. Struju dobija 1946/47. (centar sela i rudnik uglja), asfaltni put krajem 80-ih god. XX v., telefonske veze 1992, a centralni vodovod (za 200 domaćinstava) 1995. god. Ima osmorazrednu OŠ "Branko Radičević" (počela sa radom 1872). dom kulture, vodenicu Đorđa Trifunovića iz prve polovine XIX v. (spomenik kulture), poštu (1955), zdravstvenu ambulantu (1978) i dr. Pečenje kreča ima dugu tradiciju. Od 1852. do 1963. bio je aktivan rudnik mrkog uglja "Melnica" a u ataru su utvrđene i rezerve lignita.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Melnica
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
201 1138 1686 7 1641 97.33 2097 27 2070 98.71 799 156 552 69.09 11

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Mlava

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 248

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź