Kartica sela:
Kladurovo Kladoroa [127]

pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

KLADUROVO (796 st.), ratarsko (55°o agrarnog st.), ranije stočarsko, seosko naselje zbijenog tipa, na (252 m) obalama Kladurovskog potoka (Krške reke), desne pritoke Vitovnice, 15 km CI od Petrovca. Površina atara iznosi 2.251 ha. U ataru se nalaze tri veća izvora: Bigar, Orešac i izvor u Braniku (na levoj strani Melničke reke). Ovalnog je oblika. Objedinjuje šest "krajeva" (Gršljena, Kladurovo selo, Krška reka, Lazarević, Orešac i Pulanji). Pod imenom Kladorub pominje se 1428/29. u povelji despota Đurđa Brankovića, a pod sadašnjim 1820. (45 kuća) i kasnije (1859. - 116 kuća, 1910. - 1.230 žitelja itd.). St. je vlaško (slavi Sv. Nikolu, Mitrovdan, Sv. Jovana, Sv. Aranđela, Petkovicu, Veliku Gospojinu i Cv. Alimpcja; zavetine Spasovdan i Sv. Ilija), starinačko i doseljeno iz Crne Reke, Erdelja, Banata i Homolja. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,6 (1961) do 1,4 (1991). Električno osvetljenje dobija 1964, asfaltni put krajem 80-ih god. XX v., telefonske veze 1991, a vodom se snabdeva uglavnom iz kopanih bunara. Ima četvororazrednu OŠ (počela sa radom 1868), dom kulture i dr. U ataru ima kamenog uglja paleozojske starosti, koji se sa manjim prekidima eksploatisao od 1871. do 1965. god.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Kladurovo
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
108 638 759 0 750 98.81 971 206 765 78.78 469 87 349 74.41 x

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Mlava

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19
Broj pogleda : 231

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź