Kartica sela:
Manastirica (Mlava) [129]

pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pră ń ś ź

MANASTIRICA (1.122 st.), ratarsko-stočarsko (64,9% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (166 m) obalama (veći deo na desnoj) Bobreške reke, desne pritoke Vitovnice, 25 km SI od Petrovca. Površina atara iznosi 2.585 ha. Naziv, po predanju, vodi poreklo od razvalina starog manastira (crkve) koji se nalazio pored sela. Obuhvata pet fizionomskih delova: Bubanj, Čaši, Čeret, Face i Manastiricu selo. Ostaci starina su značajni. Na lokalitetu Kraku Sekurel registrovani su (1934) arheološki ostaci iz rimskog perioda (cigle i dr.), a na Sipanici su nađene (1956) bronzane i gvozdene narukvice (datovano: halštat C). U pisanim izvorima 1718. u ataru (na ušću Bobreške reke u Vitovnicu) zabeleženo je "pusto mesto" pod nazivom Divljačka, što je nekadašnje selište. M. se pominje 1820, kada broji 54 kuće (1859. - 142 kuće, 1910. - 1.456 žitelja, 1928. - 670 domova i 2.002 žitelja itd.). St. je vlaško (slavi Sv. Jovana, Veliku Gospojinu, Petkovicu, Đurđevdan, Đurđic i Ivanjdan; zavetine Male Trojice i Sv. Pantelej). Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,5 (1961) do 1,3 (1991). Električnu energiju dobija 1963, asfaltni put 1991, a telefonske veze 1993. god. Ima četvororazrednu OŠ (počela sa radom 1866), dom kulture (1949), KUD "Vujica Milojević", zdravstvenu ambulantu, lokalnu pijacu (pazarni dan - nedelja) i dr.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Manastirica (Mlava)
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
125 752 1097 1 1092 99.54 1481 1312 169 11.41 689 109 558 80.99 19

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Mlava

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 212

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź