Kartica sela:
Rašanac Raşanţ [131]

(m. sg.) Raşanţan • (m. pl.) Raşanţań • (f. sg.) Raşanţană • (f. pl.) Raşanţańe • Zapadni Vlasi • Ungurjani • Narečje: banatsko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pră ń ś ź

RAŠANAC (1.264 st.), ratarsko (47,6% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (205 m) kosi i obalama (veći deo na desnoj) Rašanačkog potoka, desne pritoke Mlave, 13 km SZ od Petrovca. Površina atara iznosi 1.902 ha. Objedinjuje tri "kraja", Mlavu, Rašanac i Pribić. Pod imenom Rašanica pominje se u turskom popisu 1467. (36 kuća), kao Ražanci (šanac) 1733. (30 domova), a pod nazivom Rašanci 1820. (78 kuća). St. je vlaško (slavi Sv. Aranđela, Petkovicu, Sv. Jovana, Sv. Nikolu, Đurđic, Sv. Stevana, Veliku Gospojinu, Sv. Alimpija, Mitrovdan i dr.; zavetina Trojice; do 70-ih god. XX v. održavao se vašar na Todorovu subotu), starinačko i doseljeno iz Timočke krajine, Vlaške, Crne Reke, Brzohoda u Moravi, okoline Majdanpeka, Cerovice u Zviždu i Šumadije. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,7 (1961) do 1,4 (1991). Izgradnja pravoslavne crkve Sv. Trojice započeta je 1992. na mestu starog groblja. Struju dobija 1956/57, telefonske veze 1992, a vodom se snabdeva iz kopanih bunara i sa izvora (Fantana lu mošu Rista alu Dobrijanj, Izvoru lu Markonj, Izvoru lu Bunšjonj, Fantana lu mošu Mjajl, koji se smatra lekovitim, i Šjušuru lu Škodrijanj). Ima osmorazrednu OŠ "Prof. Brana Paunović" (počela sa radom 1865), Dom kulture "Đura Jakšić" (1948), zdravstvenu stanicu (1948), poštu (1948), veterinarsku ambulantu (1955), Zemljoradničku zadrugu "Zajednica" koja je osnivač Štedno-kreditne službe, lokalnu pijacu (pazarnn dan - nedelja) i dr. Predstavlja gravitaciono središte za tri naselja - Starčevo, Orljevo i Dubočku.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Rašanac
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
197 1110 1446 13 1433 99.1 1745 705 1038 59.48 661 345 248 37.52 11

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno okruglast ravničarski 205 1902 ratarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Mlava

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 283

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź