Kartica sela:
Dubočka Dubuośka [133]

(m. sg.) Dubośkĭan • (m. pl.) Dubośkĭeń • (f. sg.) Dubośkĭană • (f. pl.) Dubośkĭeańe •
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pră ń ś ź

DUBOČKA (918 st.), ratarsko (52,4% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (176 m) pobrđu i stranama dva bezimena potoka, izvorišna kraka Dubočkog potoka, desne pritoke Mlave, 11 km SZ od Petrovca. Površina atara iznosi 1.269 ha. Obuhvata pet fizionomskih celina: Belu vodu, Boljetin, Dubočku selo, Mlavu i Turski potok. Krajem XIV v. pominje se pod imenom Dub, 1467. kao Duboka (13 kuća) i kasnije pod današnjim nazivom (1820. - 67 kuća, 1921. - 253 doma i 1.048 žitelja itd.). St. je vlaško (slavi Sv. Aranđela, Petkovicu, Sv. Nikolu, Veliku Gospojinu, Cv. Lazara, Sv. Tomu, Sv. Jovana i dr.; zavetina Đurđevdan), starosedelačko i doseljeno iz Banata, Crne Reke, Morave (Jasenovo i Porodin), Timočke krajine, Resave (Bobovo) i okolnih sela (Knežica i Manastirica). Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,7 (1961) do 1,2 (1991). Električno osvetljenje dobija 1961, asfaltni put 1983, telefonske veze 1992, a vodom se snabdeva iz kopanih bunara i sa izvora (Fontenj La Ignjatonji, Kaćešće kladenac, Molarešće kladenac, Markonji kladenac, Kladenac u Potoku, Butuarka - Bučura u Crnom polju i Tobolar). Ima četvororazrednu OŠ (osnovana 1867), dom kulture u izgradnji (od 1995) i dr. U ataru su utvrđene rezerve lignita.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Dubočka
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
137 807 938 0 934 99.57 994 107 887 89.24 482 246 173 35.89 3

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
razbijeno ravničarski 176 1269 ratarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Mlava

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 705

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
şş
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź