Kartica sela:
Svinjarevo [140]

pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pră ń ś ź

SVINJAREVO (371 st.), ratarsko-stočarsko (50,1% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, u slivu Mlave, s obe strane lokalnog puta ka Aleksandrovcu, 17,5 km SI od Žabara. Površina atara iznosi 419 ha. Fizionomski se razvija u visinskoj zoni 180-210 m. Pomenutim putem podeljeno je na dve "male": Gornju i Donju. Osnovano je na mestu starog naselja Svinjari, gde su utvrđeni ostaci ranije naseljenosti (razno posuđe, alatke i dr.). Posle oslobođenja od Turaka broji 73 poreske glave (1892). St. je srpsko - 99,2% (slavi Petkovicu, Sv. Alimpija, Sv. Nikolu i dr.; zavetina Prenos moštiju sv. Nikole), nepoznatog migracionog porekla (verovatno starosedelačko) i doseljeno iz Crne Reke, okoline Zaječara, Mlave i dr. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,6 (1961) do 1,2 (1991). Telefonski saobraćaj dobija 1996, a vodom se snabdeva preko sopstvenih vodovoda (69,4% domaćinstava) i iz kopanih bunara (30,6%). Ima četvororazrednu OŠ i MZ. Meštani su poznati kao savremeni pečalbari (privremeni rad u inostranstvu - Austriji i dr.).

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Svinjarevo
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
22 135 186 0 180 96.77 0 0 0 0 192 151 36 18.75 -

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno okruglast 180-210 419 ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Požar. Morava

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 262

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź