Kartica sela:
Tićevac Ćićuoţ [141]

(m. sg.) Ćiviśan • (m. pl.) Ćiviśeń • (f. sg.) Ćiviśană • (f. pl.) Ćiviśeńe • Zapadni Vlasi • Ungurjani • Narečje: banatsko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

TIĆEVAC (539 st.), ratarsko-stočarsko (53,1% agrarnog st.) seosko naselje razbijenog tipa, na dolinskim stranama Tresta, leve pritoke Čokordina, u visinskoj zoni 140-210 m, s obe strane lokalnog puta ka Aleksandrovcu, 14 km SI od Žabara. Površina atara iznosi 898 ha. Fizionomski povezuje tri "male": Tandu, Đurđevsku i Tićevsku. Smatra se da je formiran u drugoj polovini XVIII v. Pominje se 1818. (22 kuće). Posle oslobođenja od Turaka broji 106 poreskih glava (1892). St. je srpsko - 97,6% (slavi Sv. Jovana Krstitelja, Petkovica, Sv. Alimpija, Sv. Nikolu i dr.), doseljeno iz Zvižda, Crne Reke, okoline Smedereva i dr., a ima i ostalih etničkih pripadnika (Vlasi, Crnogorci i dr.). Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,6 (1961) do 1,4 (1991). Električnu energiju dobija početkom 50-ih god. XX v., telefonske veze 1996, a vodom se snabdeva uglavnom preko sopstvenih vodovoda (59% domaćinstava) i iz bušenih bunara (36,9%). Ima četvororazrednu OŠ, MZ i dr. Približno 2/3 meštana se nalazi na privremenom radu u Austriji.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Tićevac
• Napomena: Ima "malu" pod nazivom Tanda! Ispitati zašto se tako zove!
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
38 222 260 0 260 100 576 576 0 0 243 188 x 0.82 -

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno ravničarski 140-210 898 ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Požar. Morava

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19
Broj pogleda : 274

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź