Kartica sela:
Vuković Vukoviś [158]

(m. sg.) Vukoviśan • (m. pl.) Vukoviśeń • (f. sg.) Vukoviśană • (f. pl.) Vukoviśeńe •
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pră ń ś ź

VUKOVIĆ (486 st.), ratarsko-stočarsko (47,7% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, u južnom delu Braničeva, na (130-180 m) desnoj dolinskoj strani Peka (1 km od vodotoka), s obe strane puta Kučevo- Veliko Gradište, 16 km SZ od Kučeva. Površina atara iznosi 863 ha. Po predanju, naziv potiče od ličnog imena jednog od osnivača sela (Vuk, Vuko). Spada u stara naselja. Pominje se 1467. u Braničevskom tefteru pod naznvom Vlkovac (9 kuća). Od 1861. selo (1868. - 84 kuće) ulazi u sastav Zviškog sreza sa sednštem u Mišljenovcu. St. je pravoslavno (slavi Petkovicu, Sv. Aranđela i Sv. Nikolu), starosedelačko i doseljeno u prvoj polovini XIX v. (Vlasi iz Almaša u Rumuniji i okolnih sela). Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,7 (1961) do 1,2 (1991). Vodom se snabdeva iz kopanih bunara, električno osvetljenje dobija 70-ih, a telefonske veze početkom 90-ih god. XX v. U višim delovima atara (Velika kulmja) ima letnjih "stočarskih koliba" - "kotuna", a u nižim (aluvijalna ravan Peka) je zastupljeno baštovanstvo.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Vuković
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
70 409 466 0 466 100 652 652 0 0 220 80 101 45.91 -

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno duguljast, uz put ravničarski 130 130-180 863 ratarsko-stočarska

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Braničevo

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 260

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź