Kartica sela:
Rakova Bara Rkobara [159]

pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

RAKOVA BARA (806 st.), stočarsko (42;8% agrarnog st.) seosko naselje razbijenog tipa, u zapadnom podnožju Rakobarskog visa (690 m), na (200-400 m) dolinskim stranama Rakobarskog potoka, izvorišnog kraka Dajše; s obe strane puta R.B.-Turija, 13 km severno od Kučeva. Površina atara iznosi 2.456 ha. Naziv je, po predanju, zoogeografskog porekla - potiče od rečnih rakova kojih i danas ima u Rakobarskom potoku i njegovim pritokama. Deli se na zaseoke (Stara Dajša i dr.). Spada u srednjovekovna sela. Raseljena je tokom turske okupacije u XVI v.; kada se st. uglavnom iselilo u Banat. Obnovljena je za vreme austrijske okupacije (1718-1738). U XIX v. ima promenljivu naseljenost (1818. - 38, 1822. - 44, 1840. - 84, 1868. - 114 kuća itd.). St. je pravoslavno (slavi Sv. Stefana, Vidovdan, Veliku Gospojinu, Petkovicu, Sv. Alimpcja, Sv. Aranđela i Sv. Nikolu, seoske slave Sv. Ilija i paganski običaj Priveg, starosedelačko (Srbi poreklom sa Kosova, sada rumunizovani) i doseljeno iz Almaša u XVIII i XIX v., a nacionalno se izjašnjava kao srpsko i vlaško. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,5 (1961) do 1,8 (1991). Vodom se snabdeva sa kaptiranih izvora, električno osvetljenje dobija sredinom 80- ih, a telefonske veze početkom 90-ih god. XX v. Ima MK, više zanatskih radnji, kamenolom sige i dr. Do 1945. u selu je radio rudnik mrkog uglja, a četvororazredna OŠ prestala je sa radom 1970. god. Poznata je po tržišnoj proizvodnji sira. Znatan broj meštana nalazi se na privremenom radu u inostranstvu.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Rakova Bara
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
90 517 717 139 559 77.96 989 367 606 61.27 421 136 259 61.52 10

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Zvižd

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 388

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź