Kartica sela:
Radenka Rădînka [160]

(m. sg.) Rădînśan • (m. pl.) Rădînśań • (f. sg.) Rădînśankă • (f. pl.) Rădînśanke • Zapadni Vlasi • Ungurjani • Narečje: b
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

RADENKA (1.288 st.), stočarsko-ratarsko (50,7% agrarnog st.) seosko naselje razbijenog tipa, na (340- 520 m) dolinskim stranama Ključate i južnim padinama Kornovskog visa (603 m), 17 km SG1 od Kučeva. Površina atara iznosi 4.507 ha. Po predanju, naziv vodi poreklo od ličnog imena meštanke - Radenke. U višim delovima atara postoje letnje "stočarske kolibe" - "kotuni", kao i nekoliko manjih pećina. Obuhvata osam zaselaka (Gornja i Donja Radenka ili Ključata, Ponor, Derezna, Vukosava, Balja i Mala Bešinjone i Pobanje). Do 30-ih god. XX B., kada dobija status posebnog naselja, predstavlja "kotun" (sezonsko stočarsko naselje) Duboke. St. je pravoslavno (slavi Vidovdan, Petkovicu, Mitrovdan i Sv. Nikolu; seoska slava Trojice), doseljeno u XVIII i XIX v. sa Kosova, iz Almaša (Banat), Vlaške (Rumunija) i Timočke krajine, a nacionalno se izjašnjava kao srpsko (većinom) i vlaško. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,3 (1961) do 1,2 (1991). Električnu energiju dobija 80-ih god. XX v. (između dva svetska rata radila je mini TE za potrebe rudarskih bagera kod Neresnice), telefonske veze 1991, a vodom se snabdeva preko sopstvenih vodovoda (47,3% domaćinstava), iz kopanih bunara (19,9%), sa uređenih izvora (14,6%) i dr. Ima dve OŠ - osmorazrednu, u Gornjoj Radenki, i četvororazrednu, u Donjoj Radenki, MK, zdravstvenu i veterinarsku ambulantu, rudnik mrkog uglja (ponovo otvoren 1999) i dr. Znatan broj meštana zaposlen je u Kučevu, Golupcu i Majdanpeku.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Radenka
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
- - 0 0 0 0 1322 255 1067 80.71 609 395 186 30.54 x

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Zvižd

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19
Broj pogleda : 243

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź