Kartica sela:
Brnjica Bîrńiţa [161]

(m. sg.) Brńiśan • (m. pl.) Brńiśeń • (f. sg.) Brńiśană • (f. pl.) Brńiśeńe •
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pră ń ś ź

BRNJICA (531 st.), stočarsko (10,2% agrarnog st.) seosko naselje razbijenog tipa, u Ćerdapskoj klisuri (100 km): na (70 m) dolinskim stranama Brnjičke reke. u blizini njenog ušća u Dunav. između Čoka Kruši (213 m) i Čoka Mari (273 m), južno od savremenog podunavskog puta Golubac-Donji Milanovac, 12 km istočno od Golupca. Površina atara iznosi 2.525 ha. Objedinjuje tri fizionomske celine: Selo (Brnjicu); Crni vrh i Rakovicu. Krajem XIX i početkom XX v. ima znatnu fizionomsku veličinu (1895. - 70 kuća) i naseljenost (1900. - 384 žitelja). St. je pravoslavno (slavi Đurđevdan, Sv. Iliju, Nikoljdan i dr.; zavetina četvrtak posle Trojice), srpsko, vlaško, rumunsko i dr. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,3 (1961) do 0,9 (1991). Električnu energiju dobija 1953, a vodosnabdevanje je kolektivno (javni vodovod - 85% domaćinstava) i individualno (kopani bunari, sopstveni vodovodi, izvori i dr.). Ima četvororazrednu OŠ i MK. Značajne prihode meštani ostvaruju eksploatacijom šume i ribolovom na Dunavu.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Brnjica
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
35 225 246 0 246 100 0 0 0 0 294 200 56 19.05 x

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Braničevo

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19
Broj pogleda : 193

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź