Kartica sela:

Reka Rĭeka ? [019]

Istočni Vlasi • Carani • Narečje: oltensko

pi/pe/pĭe/pră/pă	đi/đe/ďe/dă	klańe/klaĭe	ḑău/zău	śe/će/če/ťe	ź/đ/ď/ğ

REKA (438 st.), stočarsko-ratarsko (48,4% atrarnog st.) seosko naselje zbijenog (drumskog) tipa, na (80- 100 m) levoj dolinskoj strani Reke, desne pritoke Dunava, 2,5 km zapadno od savremenog puta Kladovo- Negotin, 24 km JZ od Kladova. Površina atara iznosi 3.563 ha. Obuhvata dva glavna fizionomska dela: Selo i Salaše, od kojih je drugi nastao u okruženju prvog njegovim raseljavanjem zbog čestih poplava. Od tragova starnna značajni su ostaci kaldrme iz rimskog doba na putu koji se iz Poreča, preko Miroča spuštao dolinom rečice Reke ka Dunavu. Na Langerovoj karti prvih decenija HUŠ v. ubeleženo je mesto Pototschat ili Potočac, na kome je danas naselje. Sredinom XIX v. (33 kuće i 135 žitelja) čini jednu opštinu sa Brzom Palankom. St. je pravoslavno (slavi Sv. Alimpija, Sv. Arhanđela i dr.; zavetina Spasovdan), a nacionalno se izjašnjava uglavnom kao srpsko. Indeks demografskog starenja (i$) kreće se u rasponu od 0g3 (1961) do 1 (1991). Vodom se snabdeva iz kopanih bunara (51,3% domaćinstava), sa uređenih izvora, preko sopstvenih vodovoda i dr. Ima dve četvororazredne OŠ (1999/2000. - 8 učenika). Većina žitelja nalazi se na privremenom radu u inostranstvu.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Reka

Etimologija imena sela:

Poreklo link:	Klik ovde!
Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 256-258 50. Река1) - Село је између Брзе Паланке, села и планине Мироча. Земљиште је брдовито и захвата слив Реке, осим њенот најнижег тока, који припада Брзој Паланци. Кућу су већином на малом долинском тлу Реке, а највише на њеној левој страни, изнад којих се издижу брда: Чуке (Шаул, Кошере и Меуца), Ступин и Крстин Крак. Пошто Река често плави долинско тло скоро половина кућа су измештене "на салаше", који су на површи. - У селу су "Чешмја" и један безимени извор; зими се употребљава вода из реке; у хатару су многи извори. Обарђена земља је растурена по хатару на местима: Чука (Чока), Бродарија, Топла Бара, Велики (Маре) Понор, Велики (Маре) и Мали (Мика) Бељан, Рамна Река, Бабин Крак, Дуга Пољана (Поана Лунга), Мала Пољана (Поана Мика), Пештерин Крак, Врело и Стрњак. Шуме и утрине су: ____________________ 1) Испитивана 1914, 1922 и 1923 године. - 256 - Присој (Фаца), Миуца, Чука Шаул, Кусати Поток и Пештерина Чука. Државна је шума у Мирочу. У селу су куће размакнуте по 10-30 м, а "на салашима" 100-200 м. У Реци је испитано 21 род са 60 кућа. - Гробље је иза Кртста, јужно од "села". Село је, веле, добило име од реке. Најстарији су остаци из прошлости из времена Римљана. Поред потока Соколовице има трагова од зидина које су остале од "Лаћина". "У римско време пут из Пореча преко Мироча се спуштао у Кључ више Брзе Паланке долином речице Реке, која у Дунав утиче више Б. Паланке. Остаци од калдрме тога пута још се и данас могу видети. У Мирочу на превоју му се распознају трагови утврђења, који су прелаз и пут бранили"1). - Незнано Гробље (Морминц Парасиц) је, веле, из доба кад није било садашње село, а Старо Гробље (Морминц Батрњ) је из његове раније прошлости. На Лангеровој карти на месту садашње Реке забележено је Pototschat, а доцније се то име нигде не помиње. Тек после присаједињења ових области Србији забележено је село Река, а 1846 год. Река, када је имала 33 куће. Год. 1866 Река је имала 42, а 1924 год. 97 кућа.2) Становништво не зна да прича о ранијој прошлости села. У суседној Грабовици се прича да је село старијег постанка. Што се није развило у веће насеље веле да је узрок његово неподесно и планинско земљиште и што се због "турског зулума" морало растурати. Данашње је становништво досељено, а најстарији родови су дошли пре 200 година. Најстарији родови. Баланешти (3 к., Петковица) и Костоњи (Морари, 6 к., Св. Алимпије): преци им дошли из "Влашке". - Царанешти (2 к., Петковица): чукундеда дошао из "Влашке". - Макалоњи (3 к., Петковица) пре 120 година дошли из Волује у Звижду. Родови досељени у 19. веку. Лучани (Траилоњи, 6 к., Св. Никола) су "добегли" из Луке, а пореклом су из Црне Горе. - Тобџоњи (Младеновићи, 5 к., Мала Госпођа): дед је из Малајнице, а старином из "Арђала". - Капацинешти (3 к., Петковица): из Брзе Паланке, а пореклом из "Влашке". - Жикоњи (2 к., Петковица): из Луке, а пореклом из "Влашке". - Миловани (3 к., Св. Алимпије): дед и отац (старцу од 75 год.) дошли из Мале Врбице у Кључу. - Савешти (2 к., Св. Јован): од Цукуловића у Плавни. - Минђешти (4 к., Св. ____________________ 1) В. Карић: Србија, с. 902. 2) В. у VI одељку Општег дела. - 257 - Никола): дошли из Грабовице, а пореклом из "Влашке". - Трујоњи (2 к., Св. Никола): из Малајнице. - Првулешти (2 к., Петковица): из Малајнице, а пореклом из "Влашке". - Маркоњи (2 к., Мала Госпођа): из Малајнице, а пореклом из "Арђала". - Симеон (1 к., Петковица) је "Унгурјан", а овамо дошао из Луке. - Бибани (2 к., Св. Никола): из Малајнице. - Оларовић (1 к., Петковица): из Грабовице, а пореклом из "Влашке". - Станичењи (2 к., Св. Никола): из Малајнице. - Здравкоњи (2 к., Петковица): из Брзе Паланке, а пореклом из "Аустрије". - Царан (Траилоњ, 1 к., Петковица): из Девесиља у Румунији. - Дедауца (1 к., Петковица): из Брзе Паланке, а пореклом из "Влашке". - Новаковић (Филиџан, 1 к., Св. Никола): од "Унгурјана" у Плавни. - Унгурјан (1 к., Св. Никола): из Грабовице. - Иваноњи (2 к., Митровдан): од Бађоња у Плавни, а пореклом из Метовнице у Црној Реци. - Ликоњ (1 к., Св. Арханђео): из Брзе Паланке, а пореклом из "Влашке". Сеоска је заветина Спасовдан. - 258 -

S T A T I S T I K A

1850.¹⁾ (Vlasi)

1866.²⁾ (Vlasi)

1921. (Rumuni)³⁾

2011. (Vlasi)

Kuća

Duša

Svega

Srba

Vlaha

% Vl.

Svega

Srba

Rumuna

% Rum.

Svega

Srba

Vlaha

% Vlaha

Rumuna

146

190

186

97.89

203

157

14.29

G E O G R A F I K A

Fizionomske karakteristike			Nadmorska visina u m.		Površina	Tradicionalna
Tip	Oblik	Reljef	Centar	Visinski pojas	ha	privreda
zbijeno		ravničarski	99		3563	stočarsko-ratarsko

GRAĐA U REČNIKU:

Etnogr. oblast: Ključ

LEGENDA:

= vlaško

= Vlasi i povlašeni Srbi

= mešovito

= romska mahala

= bajaško (Romi)

^{1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija
sproveden je 1850. godine.
Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi
Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852}

²⁾Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu: В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872

³⁾Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!

x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19)

Broj pogleda : 1149

aa ăă bb țț čč ćć dd ḑḑ ğğ đđ ďď ee ff gg hh ii îî ĭĭ kk ll ļļ mm nn ńń oo pp rr ss şş śś tt ťť uu vv zz žž źź