Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 251-253

            Купузиште.(Испитивано 1914, 1920, 1921 и 1922 године). Село је у северном делу Крајине, између Дунава, Слатине, Уровице и Брзе Паланке. Поред Дунава је заравњена шљунковита тераса, а остало је земљиште брдовито и нека места имају 300 м апсолутне висине. Куће су с обе стране Купузишког Потока, који утиче у Дунав и јаче је усекао корито, те им не наноси штете. - У селу има три извора и више бунара.

           Сеоски је хатар велики. Места где су њиве, ливаде и гајеви се зову: Шуту, Велико Брдо (Ђал Маре), Катуне, Прлитури, Куратура, Мустаца, Будурка, Сељиште, Шест, Думуровица, Суваја, Падина (Пађина), Стрметица (Стрнајец), Нерезина (Нерезија), Ступински Крај (Котуј Ступину), Голи Брег (Гринду Голи), Бабец, Грндури, Ливаде (Ливеђоре), Огрез, Грбицоњи, Мезул, Чолак, Ајруш и Барјактар. Шуме и утрине су Огрез и Ајруш.

           Село је збијеног типа и подељено је у крајеве: Горњи Крај (Ђал), Средина Села (Мижлок) и Доњи Крај (Ваље). У крајевима су куће размакнуте по 15-50 м. Испитано је 21 род са 45 кућа. - Гробље је на месту Присака северно од "села".

           Четаће је место где је за време "Лаћина" био град. У Сељишту је прво било село. Старо Гробље (Морминц Батрњ) је код цркве и на њему има споменика из почетка 19. века.

           Први су помени о селу из краја 18. века; тада је забележено под именима Kupusistie1) и Kopusits2.) У 1811 год. забележено је Купусиште.3) 1846 год. у селу је било 93, 1866 год. 98, а 1924 год. 120 кућа.4)

           По предању село је пре 200 година било у Сељишту, кад се преместило на садашње место, јер су сељаци већину имања имали поред Дунава, на Малом Острву (Острово Мика), па и преко Дунава.

           У најстарије родове непознатог порекла рачунају се: Симоњи, Стојоњи, Зороњи и Буљубаши (10 к., Петковица), сви један род; Лунџоњи (Првуловићи) и Ницуљешти (5 к., Петковица), такође један род; Сандоњи и Маркоњи (4 к., Велика Госпођа), један род; Бађоњи (4 к., Петковица). - Турицоњи, Крштоњи (Васиљевићи, 6., Св. Никола). - Драгићешти (2 к., Петковица); Стојкочели (3 к., Св. Никола); Тујкоњи (5 к., Петковица); Ружоњи и Пандирешти (4 к., Св. Никола), један род; Антонешти (6 к., Петковица); Сокорешти (2 к., Св. Арханђео) и Драгомирешти (2 к., Петковица). Бађоњи и Драгићешти су имали старо кумство у Грабовици у Кључу, а Стојкочели у Јованештима у Грабовици, који су српског порекла.

           После поменутих родова, а пре 19. века, доселили су се:

           Голубоњи, Предоњи (Радуловићи) и Петришкоњи (14 к., Св. Арханђео), који су један род, али су се скоро разродили. Доселили се из пожаревачког краја, а дед Голуб је био "војник Хајдук-Вељков". - Наздравоњи (Радуловићи), Станојоњи и Флорићи (6 к., Св. Никола), сви један род; доселили се из Текије, где су имали старо кумство. Старији преци су "бежали у Влашку"; у Циганашу у Румунији имају род. - Чауши (3 к., Св. Јован) су из Текије и тамо су имали кумство. Прадед (старцу од 80 год.) рођен је у Купузишту. - Петкањони (6 к., Митровдан) су из Гаманова у "Бугарији". Зову се по баби Петкани. - Тудороњи (Сурдоњи, Цимбаји, Траилоњи, Недељковићи, 10 к., Св. Тодор) су из "Влашке".

           Родови досељени у 19. веку:

           Сафтоњи и Чемулести (10 к., Петковица) су један род; досељени из Циганаша: Поповићи (1 к., Св. Тодор): дед из "Влашке", ушао у породицу Цимбај. - Танаскоњи и Фокшани (10 к., Петковица) су један род: досељени из Циганаша, где имају род. - Поповићи (2 к., Петковица) су из "Влашке", а овамо се доселили из "Џањева" (Душановца).

           Сеоска је преслава на Спасовдан и на Мали Спасовдан, а црква слави Св. Тодора