Kartica sela:
Urovica Uruoviţa [022]

(m. sg.) Uroviśan • (m. pl.) Uroviśeń • (f. sg.) Uroviśană • (f. pl.) Uroviśeńe • Centralni Vlasi • Padureni • Narečje: subbanatsko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pe đe ĭ ś ź

UROVICA (2.826 st.), stočarsko-ratarsko (38,8% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (80 m) levoj strani Vratne (Sikolske reke), desne pritoke Dunava, pored puta Štubik-Slatina, 35,5 km SZ od Negotina. Površina atara iznosi 11.430 ha. Smatra se da naziv vodi poreklo od urvina pored kojih je formirano selo. Objedinjuje tri glavna "kraja", Urovicu (Selo), Srbiju (prvobitno naseljena Srbima koji su se kasnije "povlašili" ili iselili) i Buljevicu. Selu pripadaju poznate Urovičke pivnice - sezonsko naselje gde se prerađuje grožđe i drži vino i rakija. Osnivači današnjeg naselja su srpski doseljenici sa Kosova. Kroz istoriju pomnnje se više puta od početka XVI v. (1530. - 9 kuća, 1586. - 17 kuća, na Langerovoj karti upisan je sadašnji deo sela Buljevica - Ballowiz, 1736. navodi se kao Horovica - 35 kuća, 1783. - 35 kuća, 1846. - 250 kuća, 1866. - 308 kuća, 1921. - 581 dom i 2.651 žitelj itd.). St. je pravoslavno (slavi Nikoljdan, Petkovicu, Ilijindan, Aranđelovdan, Se. Alimpija, Đurđevdan i dr.; zavetina Spasovdan), a nacionalno se izjašnjava kao srpsko (većinom) i vlaško, poreklom sa Kosova, iz Timočke krajine, Crne Reke, Rumunije i dr. Antropogeografskim i etnološkim ispitivanjima svrstana je u vlaška sela. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,4 (1961) do 0,8 (1991). Pravoslavni hram posvećen Sv. ocu Nikolaju, čiji dan je i crkvena slava, sagrađen je 1902. god. Vodosnabdevanje je raznovrsno, individualno i kolektivno, kopani bunari (52,4% domaćinstava), sopstveni vodovodi (35,6%), javni vodovod (6%), ulične javne česme sa vodom iz posebnog izvora (3,7%) i dr. Ima osmorazrednu OŠ "Branislav Nušić" (2000 2001. - 129 učenika), MZ i MK, zdravstvenu ambulantu i dr.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Urovica
       
O poreklu stanovništva: Klik ovde!
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
231 1160 1514 175 1315 86.86 2618 81 2242 85.64 831 530 255 30.69 13

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeni duguljast brdovit 80 11 stočarsko-ratarska

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Padurenji

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 300

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź