Kartica sela:
Vratna Vrakna [023]

(m. sg.) Vrakńan • (m. pl.) Vrakńeń • (f. sg.) Vrakńană • (f. pl.) Vrakńiańe • Centralni Vlasi • Padureni • Narečje: munćansko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

VRATNA (451 st.), stočarsko-ratarsko (62,7% agrgfnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (120 m) obalama Vratne (Slatinske reke), desne pritoke Dunava, s obe strane puta ka Urovici i Jabukovcu, 33 km SZ od Negotina. Površina atara iznosi 2.696 ha. Naziv sela vodi poreklo od istoimenog manastira. koji se pominje (Raedno) početkom XVIII v. na Langerovoj karti. Objedinjuje više mahala sa rodovskim imenima (Strainovići, Ikonići Dobrosavljevićš i dr.). Kroz istoriju beleži promenljivu naseljenost (1530. - 19 kuća, 1586. - 2 kuće, 1723. - 90 kuća, 1736. - 15 kuća, 1866. - 96 kuća, 1921. - 100 domova i 360 žitelja itd.). St. je pravoslavno (slavi Petkovicu, Nikoljdan, Aranđelovdan i dr.; manastirska slava i zavetina Spasovdan), a nacionalno se izjašnjava kao srpsko (starosedelačko - doseljeno u vreme nastanka sela iz Zvižda, Poreča i Timočke krajine, i doseljeno najvećim delom u XIX v. - Poreč, okolina Požarevca, Homolje, Timočka krajina i dr.). Antropogeografskim i etnološkim izučavanjima svrstana je u vlaška sela. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,4 (1961) do 1,5 (1991). Manastir Vratna, lociran istočno od sela na levoj dolinskoj strani po izlasku reke iz klisure, posvećen Vaznesenju Gospodnjem, podignut je u XIV v. Vodom se snabdeva preko javnog vodovoda (71,8% domaćinstava), uličnih javnih česmi sa vodom nz posebnog izvora (14,5%), iz kopanih bunara (6,4%) i dr. Ima četvororazrednu OŠ (2000 2001. - 6 učenika), MZ i MK i dr.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Vratna
       
Etimologija imena sela:
Poreklo link: Klik ovde!
POREKLO STANOVNIŠTVA * ORIGINEA POPULAȚIEI
Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 244-246

              Вратна. (Испитивана 1914, 1922, 1924 и 1925 године.) - Хатар села захвата слив Јабуче (Вратњанске Реке) до испод пута Јабуковац-Брза Паланка. Речна је долина узана и дубока, а иза манастира Вратне прелази у клисуру, у којој су природне творевине камених врата, које народ зове Прерасти3).
              Куће су у долини и на странама Вратњанске Реке, око 2 км испод манастира и допиру близу пута Јабуковац-Брза Паланка. Око тридесет кућа су "на салашима" на неколико места у хатару. Воденички Поток на левој и поток Коћаска на десној страни Вратњанске Реке приликом кише сносе земљу и песак и затрпавају дворишта неких кућа, па ће се временом оне морати изместити. - Село узима воду из бунара, а често и из реке. У хатару су Динина Чесма и многи извори.
              Бољу земљу су откупили становници околних насеља, а мештани су далеко на површи окрчили шуму и та места обрађују. Места са њивама, ливадама и шумом су: Велико Поље (Поана Маре), Вратничка Долина (Ваља Вракни), Окрач, Калуђерско Поље (Къмпу Калугереско), Мастикан, Черкез, Дрењар (Корнет), Леспеђе и Кулмја. Утрина је Излаз, а шума је на површи.
              Село је збијеног типа и није подељено у крајеве и махале. Куће родова су измешане и размакнуте по 15-30, а "на салашима" око 100 м, а често и знатно више. Испитано је 26 родова са 109 кућа.
              Прича се да је село добило име по манастиру, а он је назван по каменим природним вратима више њега1). Мештани и многи становници околних насеља место Вратна кажу "Вракна".
              Остатак од данашњег села је само Старо Гробље (Морминц Батрњ), у које се сахрањивало у почетку 19. века.
              Ла Лангеровој карти забележена је Вратњанска Река под именом Japucka Ba (Јабуча), а у њеном горњем току манастир Raedno (Вратна?). Год. 1723 "Јен8рiе Вратанска имала је 90 хлѣбови"2), а на карти "Темишварски Банат" забележена је Vratna. "У Врати селу" или у "Вратни" год.  1736 било је "15" кућа,3) а 1789 год. забележено је село Vratna4). Село је забележено 1811 год.5) 1866 год. имало је 96, а 1924 год. 100 кућа6).
              Мештани кажу да су данашњу Вратну обновили досељеници пре 200 година. Филарет, игуман манастира Вратне, крајем прошлог века казивао је да је манастир засновао село као "прњавор", јер је својим слугама место плате давао манастирску земљу, на којој су се они настањивали и били манастирски "работници" све до времена кнеза Милоша, који је то законом укинуо. Као становници села слуге су и самовољно захватили од манастирске земље, а то доказује и место Калуђерско Поље, где су данас сеоске њиве.
              Најстарији су род Страинешти или Ангелоњи (15 к., Петковица). Прво је име по прадеди Страхињи, чији је дед дошао из Буковске у Звижду. Ангелоњи су названи по Страхињиној жени Ангелини, која је после његове смрти управљала кућом и као одважна жена била поштована у селу. - Иконешти (Иконићи, 8 к., Св. Никола) су из Танде у Поречу. - Гогешти и Добросав (6 к., Св. Никола): један род, дошли из Пореча. - Костадинешти и Новакоњи (6 к., Митровдан) су један род; не знају порекло, а веле да је 4-5 појасева рођено у Вратни. - Динуловићи (Динулешти, 5 к., Св. Никола): чукундед из "Влашке". - Мензу (1 к., Св. Никола): неки старији предак дошао из Бољетина у Поречу. - Ивуце (2 к., Св. Врачи) не знају порекло. - Иринешти (2 к., Петковица) су из Бољетина. - Погоцињи (4 к., Св. Никола) су из "Влашке". - Ртанешти (2 к., Св. Стеван) су од Тимока, а овде су дошли из Јабуковца. - Јајицешти (2 к., Св. Никола) не знају порекло.
              Родови досељени у 19. веку:
              Карлани (3 к., Св. Арханђео), Првујеви (3 к., Петковица), Несторешти (1 к., Св. Алимпије), Његулешти (3 к., Петковица), Николај (1 к., Св. Стеван) и Царан (1 к., Мала Госпођа). Сви су се доселили из "Влашке". - Недељкоњи (4 к., Св. Арханђео) су из Бољетина. - Унгурјани (6 к., Св. Стеван) су из Мустапића у пожаревачком крају. - Стефани (3 к., Св. Никола) су из Јабуковца. - Црношоњи (2 к., Св. Никола) су из Црнајке у Поречу. - Прашке (2 к., Св. Никола) су од Казимировића у Јабуковцу. - Стојановићи (1 к., Св. Никола): дед дошао из Копривнице, а старином "од Косова". - Буљика (1 к., Петковица) је Циганин ковач: отац дошао од Пожаревца. - Милићи (Јеремићи, 3 к., Св. Никола) су "од Косова", а овде су дошли из Јасенице. - Миљковић (1 к., Петковица), Његоицешти (1 к., Св. Арханђео) и Никешти (1 к., Петковица), један род, су из Јабуковца. - Мађар (1 к., Св. Никола) је од истоименог рода у Малајници; доселио се из "Маџарске". - Капуђештени (2 к., Св. Никола) и Радуловићи (2 к., Св. Никола), један род, су из Малајнице. - Јонашоњи (4 к., Мала Госпођа) су из Лазнице у Хомољу, а овамо су се доселили из Јабуковца. - Вељкови (2 к., Петковица) и Стојков (1 к., Петковица) су из "Влашке", а овамо су се доселили из Малајнице. - Барбулешти (3 к., Петковица) и Јоновић (1 к., Петковица), један род, из Плавне. - Сфија (1 к., Петковица) је из Мале Каменице. - Бербек (1 к., Петковица) и Дејкан (1 к., Петковица), такође један род, су досељени из Малајнице.
              Сеоска је заветина Спасовдан, а тада слави и манастир Вратна.
   
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
90 423 428 18 405 94.63 463 11 440 95.03 260 134 79 30.38 x

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
77 2696

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Padurenji

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19
Broj pogleda : 1236

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
şş
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź