Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 244-246

              Вратна. (Испитивана 1914, 1922, 1924 и 1925 године.) - Хатар села захвата слив Јабуче (Вратњанске Реке) до испод пута Јабуковац-Брза Паланка. Речна је долина узана и дубока, а иза манастира Вратне прелази у клисуру, у којој су природне творевине камених врата, које народ зове Прерасти3).

              Куће су у долини и на странама Вратњанске Реке, око 2 км испод манастира и допиру близу пута Јабуковац-Брза Паланка. Око тридесет кућа су "на салашима" на неколико места у хатару. Воденички Поток на левој и поток Коћаска на десној страни Вратњанске Реке приликом кише сносе земљу и песак и затрпавају дворишта неких кућа, па ће се временом оне морати изместити. - Село узима воду из бунара, а често и из реке. У хатару су Динина Чесма и многи извори.

              Бољу земљу су откупили становници околних насеља, а мештани су далеко на површи окрчили шуму и та места обрађују. Места са њивама, ливадама и шумом су: Велико Поље (Поана Маре), Вратничка Долина (Ваља Вракни), Окрач, Калуђерско Поље (Къмпу Калугереско), Мастикан, Черкез, Дрењар (Корнет), Леспеђе и Кулмја. Утрина је Излаз, а шума је на површи.

              Село је збијеног типа и није подељено у крајеве и махале. Куће родова су измешане и размакнуте по 15-30, а "на салашима" око 100 м, а често и знатно више. Испитано је 26 родова са 109 кућа.

              Прича се да је село добило име по манастиру, а он је назван по каменим природним вратима више њега1). Мештани и многи становници околних насеља место Вратна кажу "Вракна".

              Остатак од данашњег села је само Старо Гробље (Морминц Батрњ), у које се сахрањивало у почетку 19. века.

              Ла Лангеровој карти забележена је Вратњанска Река под именом Japucka Ba (Јабуча), а у њеном горњем току манастир Raedno (Вратна?). Год. 1723 "Јен8рiе Вратанска имала је 90 хлѣбови"2), а на карти "Темишварски Банат" забележена је Vratna. "У Врати селу" или у "Вратни" год.  1736 било је "15" кућа,3) а 1789 год. забележено је село Vratna4). Село је забележено 1811 год.5) 1866 год. имало је 96, а 1924 год. 100 кућа6).

              Мештани кажу да су данашњу Вратну обновили досељеници пре 200 година. Филарет, игуман манастира Вратне, крајем прошлог века казивао је да је манастир засновао село као "прњавор", јер је својим слугама место плате давао манастирску земљу, на којој су се они настањивали и били манастирски "работници" све до времена кнеза Милоша, који је то законом укинуо. Као становници села слуге су и самовољно захватили од манастирске земље, а то доказује и место Калуђерско Поље, где су данас сеоске њиве.

              Најстарији су род Страинешти или Ангелоњи (15 к., Петковица). Прво је име по прадеди Страхињи, чији је дед дошао из Буковске у Звижду. Ангелоњи су названи по Страхињиној жени Ангелини, која је после његове смрти управљала кућом и као одважна жена била поштована у селу. - Иконешти (Иконићи, 8 к., Св. Никола) су из Танде у Поречу. - Гогешти и Добросав (6 к., Св. Никола): један род, дошли из Пореча. - Костадинешти и Новакоњи (6 к., Митровдан) су један род; не знају порекло, а веле да је 4-5 појасева рођено у Вратни. - Динуловићи (Динулешти, 5 к., Св. Никола): чукундед из "Влашке". - Мензу (1 к., Св. Никола): неки старији предак дошао из Бољетина у Поречу. - Ивуце (2 к., Св. Врачи) не знају порекло. - Иринешти (2 к., Петковица) су из Бољетина. - Погоцињи (4 к., Св. Никола) су из "Влашке". - Ртанешти (2 к., Св. Стеван) су од Тимока, а овде су дошли из Јабуковца. - Јајицешти (2 к., Св. Никола) не знају порекло.

              Родови досељени у 19. веку:

              Карлани (3 к., Св. Арханђео), Првујеви (3 к., Петковица), Несторешти (1 к., Св. Алимпије), Његулешти (3 к., Петковица), Николај (1 к., Св. Стеван) и Царан (1 к., Мала Госпођа). Сви су се доселили из "Влашке". - Недељкоњи (4 к., Св. Арханђео) су из Бољетина. - Унгурјани (6 к., Св. Стеван) су из Мустапића у пожаревачком крају. - Стефани (3 к., Св. Никола) су из Јабуковца. - Црношоњи (2 к., Св. Никола) су из Црнајке у Поречу. - Прашке (2 к., Св. Никола) су од Казимировића у Јабуковцу. - Стојановићи (1 к., Св. Никола): дед дошао из Копривнице, а старином "од Косова". - Буљика (1 к., Петковица) је Циганин ковач: отац дошао од Пожаревца. - Милићи (Јеремићи, 3 к., Св. Никола) су "од Косова", а овде су дошли из Јасенице. - Миљковић (1 к., Петковица), Његоицешти (1 к., Св. Арханђео) и Никешти (1 к., Петковица), један род, су из Јабуковца. - Мађар (1 к., Св. Никола) је од истоименог рода у Малајници; доселио се из "Маџарске". - Капуђештени (2 к., Св. Никола) и Радуловићи (2 к., Св. Никола), један род, су из Малајнице. - Јонашоњи (4 к., Мала Госпођа) су из Лазнице у Хомољу, а овамо су се доселили из Јабуковца. - Вељкови (2 к., Петковица) и Стојков (1 к., Петковица) су из "Влашке", а овамо су се доселили из Малајнице. - Барбулешти (3 к., Петковица) и Јоновић (1 к., Петковица), један род, из Плавне. - Сфија (1 к., Петковица) је из Мале Каменице. - Бербек (1 к., Петковица) и Дејкан (1 к., Петковица), такође један род, су досељени из Малајнице.

              Сеоска је заветина Спасовдан, а тада слави и манастир Вратна.