Kartica sela:

Plavna Plamna [024]

(m. sg.) Plamńan • (m. pl.) Plamńeń • (f. sg.) Plamńană • (f. pl.) Plamńeńe • Centralni Vlasi • Padurenji • Narečje: subbanatsko

pi/pe/pĭe/pră/pă	đi/đe/ďe/dă	klańe/klaĭe	ḑău/zău	śe/će/če/ťe	ź/đ/ď/ğ
pi	đi	ń	ḑ	ś	ź

PLAVNA (1.127 st.), stočarsko (66,3% agrarnog st.) seosko naselje razbijenog tipa, na (300-400 m) dolinskim stranama Zamne, leve pritoke Dunava, s obe strane magistralnog puta Negotin-Majdanpek, između Malog Miroča (498 m) i Deli Jovana (1141 m), 28 km SZ od Negotina. Površina atara iznosi 5.765 ha. Objedinjuje pet "krajeva" razmeštenih u svim delovima atara: Centar, Turiju, Popadiju, Dugačko polje i Zamnu. Pojedini "krajevi" formirani su oko Centra na "salašima" ("torovima"). Ostaci starina upućuju na raniju naseljenost (zidine, groblje nepoznate starosti i porekla i sl.). Pominje se u tursko doba (1530. - 20 kuća). Po predanju: osnovana je početkom XVIII v. Kroz istoriju ima različitu naseljenost (1783. - 70 kuća, 1846. - 157 kuća, 1866. - 186 kuća: 1921. - 320 domovai 1.594 žiteljaitd.). St. je pravoslavno (slavi Jovanjdan, Petkovicu, Nikoljdan, Aranđelovdan, Mitrovdan, Sv. Alimpija, Veliku Gospojinu i dr.; zavetina nedelja posle Trojice), a nacionalno se izjašnjava utlavnom kao srpsko (doseljeno od formiranja sela do kraja XIX v. iz Poreča, Bugarske, Rumunije, okoline Požarevca i dr.). Antropogeografskim i etnološkim ispitivanjima svrstana je u vlaška sela. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,4 (1961) do 1,1 (1991). Pravoslavni hram Sv. Trojice, čiji dan je i crkvena slava, podignut je 1857. god. Vodosnabdevanje je raznovrsno: uređeni izvori - 28% domaćinstava, sopstveni vodovodi - 27,3%, kopani bunari - 20,1%, javni vodovod - 14,4%, neuređeni izvori - 7,8% i dr. Ima četvororazrednu OŠ (2000 2001. - 25 učenika), MZ i MK, zdravstvenu ambulantu, veterinarsku ambulantu i dr.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Plavna

Etimologija imena sela:

Poreklo link:	Klik ovde!
Коста Јовановић, Неготинска крајина и Кључ, Београд, 1940 Село Плавна, стр. 223-227 Плавна - Село је планинско, пошто је у извориштима реке Замне и њене притоке Медвеђе, које извиру на Дели Јовану и његовим огранцима. Већи део хатара чине брда и косице, а у јужном крају је заравњена површ где су и најбоље ливаде и гајеви у Крајини. Куће су у групама на неколико места у хатару, а мало их је у ,,селу", које је на странама дубоке и нешто проширене долине Медвеђе, где је раније било село. - У Плавни су многи извори и чесме (,,фнтене") и неколико бунара. Земљишта има више под ливадом, утрином, шумом и гајевима, а мање за обрађивање, јер је већином слабе родности. Због веће висине усеви тешко успевају. Земљишни називи се зову: Мали Мироч, Црни Поток, Пештера, Попадија, Дрењар (Корнет), Медвеђа, Медвећко Поље, Фериџе, Топољар (Броскари), Медвеђе Брдо (Ђал Урсули), Суваја, Тупађал, Замна, Страна и Старчево Брдо. Општинске су шуме: Голи Вр´, Црни Врф и Мироч. Утрина је Велики Дрењар (Корнет Маре), који је веома кршевит и цео под великим и дубоким вртачама. Плавна је до половине прошлог века имала збијени тип и цело је село било у долини реке Медвеђе, где је данас ,,село". Али због јачег сточарског занимања становништва, неподесног земљишта и малог простора отпочеле су се куће премештати у хатар, где су се настањивали и нови досељеници. Сада је село већином разбијеног типа, а у ,,селу" има врло мало кућа. Поред пута Неготин – Доњи Милановац су црква, школа, механа, општина и 2 – 3 дућана. Остале су куће ,,на салашима" мање или више груписане и размакнутије уколико су веће окућнице. Обично су размакнуте око 100, али често 200 – 300 м, а између група кућа (крајева) размак је 500м – 2 км. Крајеви су везани обичним сеоским путевима, који се стичу у ,,селу" али излазе на поменути пут. Групе кућа (салаши) се зову: Турија, Црни Поток, Попадија (за овај крај веле да је назван по некој ,,попадији" која је у путу затрпана снегом и смрзла се од зиме), Медвеђе Поље, Замна и Врело. Део села који је најближи ,,селу" зову При Селу. У Плавни је испитано 28 родова и 309 кућа. - Гробље је јужно од села у потесу Замна. У Медвеђи има зидина од ,,Лаћина". Незнано Гробље (,,Морминц Парасиц") је такође у Медвеђи, али се о њему ништа не прича. У Старом Гробљу (Морминц Батрњ) се укопавало до средине прошлог века. Село је новијег опстанка, јер се први пут спомиње 1783. и 1784. год. Тада је имало око 70 вл. и срп. кућа. Год. 1807. забележено је ,,Плавна: Станко кнез, а 1811. год. село Плавна. Год. 1846. село је имало 157, 1866. год. 186, а 1924. год. 320 кућа. Прича се да је Плавна заснована ,,пре 200 година" и да су њени оснивачи дошли ,,од планине" и настанили се на месту данашњег ,,села". Прво су се бавили ,,хајдуковањем" и крили се по пећинама, а тек кад су им Турци допустили да се настане, одали су се сточарству. Доцнијим досељавањем и прираштајем становништво се толико умножило да није било места за становање, па се још почетком прошлог века, појединачно и у мањим групама, отсељавало у околину и по целој области. Од половине 19 века премештало се у хатар, где и данас станује велика већина становништва. По предању су најстарија два велика рода ,,Унгрујана": Адамоњи или Савоњи (Цикуловићи или Цикулани, Новаковићи или Новакоњи, Бађићи у Црном Потоку, Миленкоњи, Степановићи, Траиловићи или Фикоњи, Страиновићи, Васиљевићи и Буљиге; 40к.,Св. Јован) и Лукићи или Здравкоњи (Младеновићи, Кукуљани, Пцдаревићи и Пандурешти, 30к., Св. Арханђео). Адамоњима и Савоњима су родоначелници браћа Адам и Сава, а Ликићима (Здравкоњима) су непознати. - Нешто доцније дошао је предак Његојевића, Његоидешта (15к., Велика Госпођа). Прачукундед Њагоје дошао је као путник ,,с оне стране Дунава". До краја 18 века, а после поменутих родова, су досељени: Пичитуловићи, Мркоњићи (Мркоњи), Макуљешти, Гицоњи, Сурдоњи, Луцулоњи, Филиџани и Степановићи (46к., Св. Никола) су један род, али су се разродили. Они су ,,Унгрујани", досељени из Дебелог Луга у Поречу. - Барбуловићи, Богдановићи, Вацићи, Пуцулешти, Журкоњи, Милицани, Петрујкићи, Шегете и Репеџићи (30к., Петковица) су један род. Преци су им као ,,избеглице" дошли од Видинa. - Војиновићи (у Турији), Моњићи, Пацићи, Маринкоњи, Брндушани, Крецоешти и Белешти (40к., Св. Алимпије) су од једног рода, али се неки разродили. Њихови прачукундедови и чукундедови као сточари дошли су из пожаревачког краја. - Мертићи (10к., Петковица). Чукундед им је Чунгуруса у Бугарској. - Нацулешти (3к.,Петковица) су из пожаревачког краја. - Војиновићи (у Врелу) и Бађићи (25к., Митровдан) су један род. Њихови су чукундедови, Бађа и Мања, били браћа досељени из Метовнице у Црној Реци, где имају род (Горњаци). - Соколани (5к., Петковица). Прадед (старцу од 80 г.) је из Метовнице, ушао у неку кућу која слави Петковицу. Родови досељени у 19. веку: Бађићи (10к., Митровдан) који су ,,При Селу", дошли су из Балта Верђи у Румунији. - Новачићи (6к.,Митровдан) су ,,Унгрујани". - Чергани (Димитријевићи), Танасојкићи и Матејићи (10к.,Спасовдан) су један род: досељени из пожаревачког краја. - Точакоњи (10к., Св. Арханђел) су из Јабуковца, а пореклом су ,,Унгрујани". - Видићи (8к., Митровдан): прадед је из Балта Верђи. - Рошулани (3к., Св. Арханђео): отац је из Подгорице у Црној Гори. - Коловићи (3к., Св. Алимпије) су пре 50 година дошли из Старих Патика у Румунији. - Чокоњари (1к., Св. Никола) је трговац од Видина. - Мосор (1к., Св. Никола) је из Црнајке. - Србу (3к., Велика Госпођа) су из Штубика, пореклом ,,од Косова". - Илићи (1к., Петковица) и Јовановићи (1к., Петковица) су оба Цигани ковачи дошли из Оштреља у тимочкој Црној Реци. - Ружић (1к., Петковица) је из ,,Влашке", а овде је дошао из Штубика. - Трајковић (1к., Св. Никола): ћурчија, пореклом из Прилепа. - Степановић (1к., Св. Никола) је Циганин ковач, дошао из Јасенице. - Јекић (1к., Петковица) и Драгинешти (1к., Петковица ) су из Клокочевца у Поречу. - Маринковић (1к., Св. Арханђео) је из Црнајке. Црква слави Тројице, а заветина је у недељу после Тројице.

S T A T I S T I K A

1850.¹⁾ (Vlasi)

1866.²⁾ (Vlasi)

1921. (Rumuni)³⁾

2011. (Vlasi)

Kuća

Duša

Svega

Srba

Vlaha

% Vl.

Svega

Srba

Rumuna

% Rum.

Svega

Srba

Vlaha

% Vlaha

Rumuna

173

988

1152

1145

99.39

1582

1578

99.75

886

653

146

16.48

G E O G R A F I K A

Fizionomske karakteristike			Nadmorska visina u m.		Površina	Tradicionalna
Tip	Oblik	Reljef	Centar	Visinski pojas	ha	privreda
razbijeno		brdsko-plan.	224		5765	stočarstvo

GRAĐA U REČNIKU:

Etnogr. oblast: Padurenji

LEGENDA:

= vlaško

= Vlasi i povlašeni Srbi

= mešovito

= romska mahala

= bajaško (Romi)

^{1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija
sproveden je 1850. godine.
Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi
Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852}

²⁾Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu: В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872

³⁾Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!

x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19)

Broj pogleda : 1157

aa ăă bb țț čč ćć dd ḑḑ ğğ đđ ďď ee ff gg hh ii îî ĭĭ kk ll ļļ mm nn ńń oo pp rr ss şş śś tt ťť uu vv zz žž źź