Kartica sela:
Malajnica Malaĭńiţa [025]

(m. sg.) Malaĭńiśan • (m. pl.) Malaĭńiśeń • (f. sg.) Malaĭńiśană • (f. pl.) Malaĭńiśeńe • Centralni Vlasi • Padureni • Narečje: subbanatsko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pe đe ń ś ź

MALAJNICA (971 st.), stočarsko (63,1% agrarnog st.) seosko naselje razbijenog tipa, na (180-320 m) dolinskim stranama Zamne, desne pritoke Dunava, s obe strane seoskog puta ka Štubiku i Dupljanu, 22,5 km SZ od Negotina. Površina atara iznosi 1.904 ha. Po predanju naziv potiče od reči malaj, koja u lokalnom govoru znači kačamak, proja. Povezuje osam "mala" (Selo, Dubrava. Pernječ, Kulma, Funduanja, Kornjet, Branduš i Tufar). Formirana je kao naselje zbijenog tipa, da bi od druge polovine XIX v., zbog preseljenja pojedinih porodica na okolne "salaše", postepeno dobijala svojstva razbijenog sela. Osnovana je na mestu nekog predslovenskog naselja (staro groblje "od Laćina" i dr.). Po predanju, nastala je početkom XVII v. Pominje se pod nazivom Milaniz početkom XVIII v. na Langerovoj karti i kasnije: 1846. (Малайница) - 107 kuća, 1866. - 181 kuća, 1921. - 183 doma i 885 žitelja itd. St. je pravoslavno (slavi Nikoljdan, Petkovicu, Malu Gospojinu i dr., zavetina Spasovdan), a nacionalno se izjašnjava kao srpsko (poreklom "od Kosova" - osnivači sela, iz Rumunije, okolnih naselja i dr.). Antropogeografskim i etnološkim izučavanjima svrstana je u vlaška sela. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,5 (1961) do 1,2 (1991). Vodosnabdevanje je individualno (sopstveni vodovodi - 39,6% domaćinstava, uređeni izvori - 25,7%, kopani bunari - 18,9%, neuređeni izvori - 10,8% i dr.). Ima četvororazrednu OŠ (2000/2001. - 28 učenika), MZ i MK i dr.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Malajnica
• Napomena: Susedni Kmpenji (Carani) ovo selo zovu Mălaĭńiţa, a meštane: m. Mălănčan (mn. Mălănčeń), f. Mălănčană (mn. Mălănčeńe)
       
O poreklu stanovništva: Klik ovde!
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
142 794 923 0 916 99.24 878 0 878 100 481 297 111 23.08 12

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
razbijen brdski 180 180-320 1904 stočarstvo

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Padurenji

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 313

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź