Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 229-231

           Малајница. - Село је на обема странама реке Замне, а између насеља Јасенице, Штубика, Јабуковца и Дупљана. Куће су растурене по хатару и обично високо по странама коса и њиховим заравњеним теменима. - У Малајници је "Мула-пашина Чесма" и многе стублине ("шћуби").

           Највећи део земљишта су њиве, а остало је под ливадама, гајевима и утрином. Називи места и имања су: Дубрава ("Думбрава"), Турија, Мамеја, Кракоње, Падина (Пађина), Пољана (Појење), Коришор, Блато (Лак), Кулма, Српуниште, Подножје (Фундоњи), Јасен (Фрасен), Богданов Крак (Кракул Богдан), Гламна, Сеш и Певаље. Утрина је Незнано Гробље.

           Село је разбијеног типа. Куће су "салаши" (на салашима) растурени по целом хатару и размакнуте по 100-200 и више метара. Пре 40-50 година већина кућа је била груписана око места где је сада школа. Село је било подељено у крајеве: Велико Брдо (Ђал Маре), Пернеће и Мала. Тада се отпочело измештати на салаше. У Малајници је испитано 25 родова и 166 кућа. - Гробље је североисточно од школе, на месту Струњж.

           У селу и околини се тумачи да је име селу дошло од речи "малај" (качамак, проја).

           Незнано Гробље (Морминц Парасиц) је на ушћу Турије у Замну; за њега се казује да је остало од "Лаћина". У Старом Гробљу (Морминц Батрњ) има споменика из почетка прошлог века, а у Великом Брду има бедема од шанчева из боја на Малајници.

           На Лангеровој карти село је забележено под именом Milaniz. Год. 1784 забележено је село Milaonacz1), а 1807 год. се помиње кнез "Миладинце Петар".2) У 1807-1810 год. забележено је село Malaniza3) 1811 год. Малашница,4) а на Вајнгартеновој карти Maleniza.5) Год. 1846 у селу је било 107, 1866 год. 181, а 1924 год. 183 куће.6)

           Прича се да је Малајница постојала "пре 300 и више година". По предању су многи данашњи родови потомци њених оснивача, који су дошли "од Косова". У ове родове се убрајају: Јонашењи (3 к., Св. Никола), Адамешти (2 к., Петковица), Никићи (Никешти, 4 к., Св. Никола), Стојићи (3 к., Ђурђевдан), Колицоњи (2 к., Петковица), Никулошоњи (3 к., Св. Никола), Вујакоњи (6 к., Петковица), Дидићи (18 к., Св. Никола), Милешћи (4 к., Петковица), Богоњи (3 к., Св. Никола), Добросавоњи (3 к., Св. Илија), Ђуроњи (3 к., Св. Никола) и Икоњи (4 к., Св. Никола). Прадед Адамешта је био поменути кнез "Миладинце Петар"; Ђуроњи су имали старо кумство у Салашу, а Икоњи у Неготину.

           После ових доселили су се остали родови Гошешти и Стојкоњи (10 к., Петковица), као и Мухићи (Мускоњи), Костоњи и Лисандрешћи (15 к., Петковица) су се доселили "од планине". - Пасаринешти (Думитрашкоњи, Степањони, Стојешти, Потамешти и Иромањи, 30 к., Св. Никола): доселио се чукундед (старцу од 70 г.) из "Арђала". - Јоновићи (Драгишешти) и Марковићи (Маркоњи, 12 к., Мала Госпођа) су један род. Дошла су три брата из "Радинца у Горњем Вилајету", а пореклом су из "Арђала"; од њих се један преселио у Штубик (Каталанићи), а други, пошто је због "женске части" убио Турчина, одбегао је у Лазницу, у Хомољу, од кога су, веле, тамошњи Тулужи. - Моцацешти и Митруешти (5 к., Петковица) су један род; досељени су из Моцацаје у Румунији. - Богданешти (3 к., Св. Никола) су из "Арђала". - Мађарешти (Станићи, 3 к., Св. Никола), чукундед им дошао из Мађарске. - Петрике (5 к., Св. Никола) су из "Турске". - Унгурјани (Пацикићи, 4 к., Св. Никола) су из пожаревачког краја. - Лазоњи (6 к., Петковица) су из суседног села Дупљана. - Цветкоњи (5 к., Ђурђевдан) су "од Косова и Старе Србије", а овде су досељени из Чубре. - Бугарешти (3 к., Св. Никола): прадед дошао из "Бугарије". - Павоњи (3 к., Св. Лука): прадед из Јобуковца, а пореклом од Тимока. - Аврамовићи (Аврамешти, 2 к., Мала Госпођа) су из "Арђала", а овде су досељени из Јабуковца. - Кирице (2 к., Петковица) су Цигани ковачи досељени из Луке, а пореклом су из Горњана у Поречу.

           Сеоска је заветина о Спасовдану.