Kartica sela:
Slatina (Negotin) Slaťina [027]

(m. sg.) Slaťińan • (m. pl.) Slaťińeń • (f. sg.) Slaťińană • (f. pl.) Slaťińańe • Istočni Vlasi • Carani • Narečje: oltensko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

SLATINA (1.009 st.), ratarsko (43,7% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (60 m) obalama Slatinske reke, desne pritoke Dunava, između Velike Straže (312 m) i Hajduka (172 m), s obe strane regionalnog puta od Štubika ka magistralnom podunavskom putu Negotin-Kladovo, 28,5 km SZ od Negotina. Površina atara iznosi 1.910 ha. Deli se na dva "kraja" (Osoje i Prisoje) sa više grupa kuća (Marinkovići, Firulovići, Mihajlovići i dr.). Po predanju, spada u stara raseljena ("zbog turskog zuluma" početkom XVIII v.), pa kasnije obnovljena sela. Pominje se od XVI v. (1530. i 1586. po 32 kuće). Pod imenom Slafina (Zlatina) navodi se početkom XVIII v. na Langerovoj karti i više puta nakon toga (1736. - 44 kuće, 1846. - 135 kuća, 1866. - 135 kuća, 1921. - 189 domova i 968 žitelja itd.). St. je pravoslavno (slavi Sv. Ašmpija, Jovanjdan, Sv. Pavla, Petkovicu, Nikoljdan, Aranđelovdan i dr.; zavetina četvrtak posle Uskrsa), a nacionalno se izjašnjava većinom kao srpsko (starosedelačko - povratnici iz "Vlaške", i doseljeno pre i u XIX v. najvećim delom iz okolnih sela - Kupuzište kod Kladova, Mihajlovac i dr.). Antropogeografskim i etnološkim proučavanjima svrstana je u vlaška sela. Indeks demografskog starenja (ig) kreće se u rasponu od 0,5 (1961) do 1,4 (1991). Pravoslavni hram posvećen je Sv. ocu Nikolaju, čiji dan je i crkvena slava. Vodom se većinom snabdeva preko javnog vodovoda (82,6% domaćinstava) i iz kopanih bunara (10,5%). Ima četvororazrednu OŠ (2000 2001. - 24 učenika), MK, zdravstvenu ambulantu i dr.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Slatina (Negotin)
       
O poreklu stanovništva: Klik ovde!
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
127 544 953 3 608 63.8 956 3 953 99.69 437 228 88 20.14 6

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Kmpenji

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 327

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź