Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 249-251

           47. Слатина. (Испитивана 1914, 1920-1923 и 1925 године.) - Село је у сливу доњег тока Слатинске Реке, између Дунава и села Михаиловца, Уровице и Купузишта. Поред Дунава је шљунковита и песковита тераса, а на западу су брда Пискоње, Велико Брдо, Страже и Дрењар (Корнет). Куће су у најширем делу речне долине; како је већи део тла изложен поплави и покривен шљунком и песком, све су даље од реке, те нису плављене. - Село узима воду са извора, од којих је најјачи извор Сараорског Потока и из бунара, а зими и из реке.

           Већи део хатара је на десној страни Слатинске Реке. Места са измешаним њивама, ливадама и гајевима се зову: Луг, Пискоње, Прлатури, Локури, Страже, Браник (Бранишће), Дуцу, Чука (Чока), Дрењар (Корнет), Србија, Дугачка Пољана (Поана Лунга), Блато (Лак), Поље (Къмпу), Риновац, Дунав (Дуњере), Цуцур, Велико Поље (Поана Маре), Приод,Њивара и Самар. Општинске су шуме: Дрењар и Страже. Утрине су: Пивнице (Пимнице) и Дугачка Пољана.

           Село је збијеног типа, али је широком долином Слатинске Реке подељено у два краја: Осоје (Дос) и Присоје (Фаца). Кад је велика вода у реци прелаз за пешаке је преко дрвеног моста. Куће су размакнуте по 10-30 м, а највише их има поред пута Јабуковац-Брза Паланка. У Слатини је испитано 20 родова са 147 кућа. Гробље је на североисточној страни на месту Пискањи.

           О Незнаном Гробљу (Морминц Парасиц) се ништа не зна. У Великом Пољу је било пет, а на Дрењару шест "бурдеља". На брду Стражи је била "турска караула". Поред данашњег Гробља је Старо Гробље (Морминц Батрњ) у коме се укопавало пре 100 година.

           Село је забележено на аустриским картама (Лангерова и Темишварски Банат) под именом Slafina, Zlatina. Год. 1736 у Слатини је било "44" куће,1) а 1784 год. забележено је село Szlatina.2) Слатина је записана 1811 год.3) 1846 год. је имала 135, 1866 год. 135, а 1924 год. 189 кућа.4)

           Прича се да је Слатина старије село и да је пре 200 година била пуста, јер је због "турског зулума" становништво "избегло у Влашку"; а кад се повратило засновало је садашње село. Неке су породице краће времена становале на месту "Бранишће". По предању су најстарије оне породице чији су преци бежали у "Влашку", али им је непознато даље порекло, а то су:

           Мијешти (12 к., Петковица): зову се по деди (старцу од 75 г.), чији је отац рођен у Слатини после бежања у "Влашку". Старо кумство су имали у Ванчићима у Уровици. - Гиљешти, Гуџицешти, Мартинешти и Њенулешти (30 к., Св. Павле), сви су један род. На заједничко порекло указује слава и стара имања, која су у једном крају хатара. Прадед Тодосије и чукундед (старцу од 75 г.) рођени су после повратка старијих предака из "Влашке". - Каланешти (Фусуљешти, 8 к., Св. Никола и Петковица) имали су кумство у Царанештима у Прахову. - Опрешти (13 к., Ђурђиц): чукунбаба (старцу од 70 г.) је из "Влашке". Старо кумство су имали у Видровцу. - Дуцешти (Бораганешти и Куткурићешти, 12 к., Велика Госпођа). Дед (старцу од 80 год.) Никола Волић рођен је у Слатини. - Добрешти (6 к., Петковица) и Пауљешти (6 к., Св. Арханђео). - Јенешти и Маринкешти (8 к., Св.,Никола) су један род. Прадед је рођен у садашњој Слатини, а кумство им је било у Ванчићима у Уровици.

           После поменутих родова а пре 19. века доселили су се: Грбицешти (4 к., Св. Алимпије), Маркулешти (6 к., Св. Арханђео) и Петрашкоњи ("Русу", 5 к., Петковица). Прва су два рода дошла из "Влашке", а прадед Петрашкоња је дошао из Русије.

           Родови досељени у 19. веку:

           Јапурешти (8 к., Петковица): из "Влашке", а овамо су дошли из Радујевца. - Пиндичешти (6 к., Петковица и Св. Арханђео) су из "Влашке". - Думитрашевићи (Радуловићи, 6 к., Св. Никола); дед се доселио из суседног села Купузишта. - Пређешти (3 к., Св. Павле). Дед је из "Влашке", ушао у кућу Гиљешта. - Фурулешти (5 к., Св. Павле) су један род са Грујићем у Уровици. Досељени из Михаиловца, а пореклом су са "Острова" (Велико Острво). - Несторешти (4 к., Св. Никола) су из "Бордеља" (Љубичевца) у Кључу. - Брндушани (3 к., Петковица) су Цигани ковачи. Отац је из Штубика. - Цинцар (Ђорђевић, 1 к., Св. Никола) је из Гопеша. - Јовановић (1 к., Св. Никола): из Калатина код Пирота. - Јанковић (1 к., Петковица) је од "Унгурјана" у Луци.

           Заветина је у четвртак после Ускрса; црква слави Св. Николу