Kartica sela:
Glogovica [041]

Istočni Vlasi •
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

GLOGOVICA (604 st.), ratarsko-stočarsko (65,1% agrarnog st.) seosko naselje razbijenog tipa, na obroncima Deli Jovana (1137 m) i dolinskim stranama (veći deo na levoj) gornjeg toka Glogovičke reke, leve pritoke Timoka, 6 km zapadno od puta Zaječar-Negotin, 29 km severno od Zaječara. Pripada K.O. Glogovica I (3.173 ha). Po predanju, geografsko ime je fitogeografskog porekla, potiče od gloga. Prostorno se razvija u visinskom pojasu 360-560 m. Povezuje četiri zaseoka, Gindušu, Livez, Košep i Albancju. Formirana je na mestu sa ostacima starijeg rudarstva (zlatne žice, koje su "ostale od topionica iz vremena Laćina" na Rusmanu, u Ginduši i Dobroj Vodi; zlatnu rudu prerađivali su Sasi, a eksploatisala se i krajem XIX v.). Kada je st. u Krajini zbog "turskog zuluma" napustalo svoja sela i sklanjalo se u zbegove, preci današnjih rodova sklonili su se u ovaj, tada pust i šumovit kraj. Najpre su se nastanili na mestu Unc, u Mirinoj šumi (između Salaša i Sikola), potom u Seljište ispod Rusmana, a znatno kasnije na današnju lokaciju. "Bežanije" je bilo i iz G. Na Langerovoj karti sa početka HVIII v. zabeležena je pod imenom Glogoviz, a na karti "Temišvarski Banat" iz 1725. kao pusto mesto Glogoviz i mesto Vellisatz, koje se više ne pominje, niti je poznato meštanima. St. je pravoslavno (slavi Sv. Jovana, Petkovicu, Mitrovdan, Sv. Aranđela, Sv. Nikolu i dr.; zavetina Trojice; vašar 4. juli), poreklom iz susedne Rumunije, a nacionalno se izjašnjava kao srpsko (66,6%) i vlaško (30,8%). Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,9 (1961) do 2,4 (1991). Pravoslavnu crkvu Uspenja sv. Ane podigao je 1910. poznati predratni industrijalac i dobrotvor Ćorđe Vajfert. Vodosnabdevanje je kombinovano (lokalni vodovodi n kopani bunari). Ima četvororazrednu OŠ (stara 150 god.), MK, spomenike borcima palim u I i P svetskom ratu, dom kulture (u rekonstrukciji), zemljoradničku zadrugu, zdravstvenu ambulantu i dr.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Glogovica
       
O poreklu stanovništva: Klik ovde!
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
138 847 1113 9 1092 98.11 1110 23 1087 97.93 387 84 253 65.37 13

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno nepravilno-okruglast brdski 360 360-560 3173 ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Timočenji

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 314

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź