Kartica sela:
Veliki Jasenovac [050]

Istočni Vlasi •
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

VELIKI JASENOVAC (525 st.), ratarsko (49,1% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (280 m) desnoj dolinskoj strani Timoka, desne pritoke Dunava, u podnožju Pojana Mare (324 m) i Prožorovca (297 m), 27 km SI od Zaječara. Površina atara iznosi 1.547 ha. Prostire se u visinskoj zoni 240-290 m. Nepravilnog je okruglastog oblika. Deli se na više fizionomskih celina (Mankova, Tetriš, Floerešti i dr.). Na Selištu postoje ostaci starije naseljenosti (cigle i dr.). St. je pravoslavno (slavi Petkovicu, Sv. Aranđela, Sv. Nikolu i dr.; zavetine Spasovdan i Trojice), veđinom srpsko (53,5%) i vlaško (35,2%). Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,9 (1961) do 2,9 (1991). Pravoslavna crkva Rođenja Sv. Jovana Krstitelja, čiji dan je i crkvena slava, izgrađena je od 1919. do 1930. god. Vodom se snabdeva iz kopanih bunara (veći deo) i preko lokalnih vodovoda. Ima četvororazrednu OŠ, dom kulture, MK, spomen-česmu iz NOB-a, drvo zapis (hrast) u Selištu, zdravstvenu ambulantu u izgradnji i dr.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Veliki Jasenovac
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
- - 0 0 0 0 1666 17 1648 98.92 287 151 83 28.92 4

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno okruglast (nepravilan) 280 240-324 1547 ratarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Timočenji

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 798

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
şş
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź