Kartica sela:
Prlita Prļita [060]

Istočni Vlasi • Carani • Narečje: oltensko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

PRLITA (250 st.), pogranično (ka Bugarskoj) ratarsko-stočarsko (2% agrarnog st.) seosko naselje razbijenog tipa, u podnožju Stare planine (2170 m), na dolinskim stranama periodičnog Prlitskog potoka, desne pritoke Belog Timoka, 10 km JI od Zaječara. Površina atara iznosi 1.569 ha. Prostire se u visinskom pojasu 200-340 m. Podeljena je na tri fizionomska dela Prlitu (centar sela), Prlitu Timok i Vršku čuku, od kojih je poslednji rudarska kolonija koju su pre II svetskog rata izgradili Belgijanci za potrebe radnika rudnika, koji je bio u njihovom vlasništvu. God. 1924. broji 112 domova i 600 žitelja. Razvoj naselja je tesno povezan sa razvojnom dinamikom Rudnika kamenog uglja "Vrška čuka". Posle II svetskog rata uprava rudnika premeštena je (zbog bogatijih i kvalitetnijih naslaga uglja) iz Vrške čuke u Avpamicu (Grljan). U ovom periodu P. ima negativan demografski razvoj (1953. - 908.. 1971. - 646, 1981. - 451 žitelj itd.) zbog iseljavanja meštana većinom u susedni Grljan. Današnje st. uglavnom čine penzioneri, koji su radili u pomenutom rudniku, gde su sada zaposleni malobrojni radno aktivni žitelji. St. je pravoslavno (seoska slava Trojice), uglavnom vlaškog porekla, a nacionalno se izjašnjava kao srpsko (98%). Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,7 (1961) do 3,8 (1991). Početna elektrifikacija povezana je sa otvaranjem i radom rudnika, a savremena izvršena je posle II svetskog rata. Vodom se većinom snabdeva sa izvora. Ima MK, granični prelaz "Vrška čuka" i dr.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Prlita
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
42 280 394 0 385 97.72 650 31 614 94.46 90 56 30 33.33 -

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
razbijeno 200-340 1569 ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Crna Reka

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 241

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź