Kartica sela:
Mali Izvor Izvorol Mik [064]

pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
ĭ

MALI IZVOR (690 st.), stočarsko-ratarsko (52,6% agrarnog st.) seosko naselјe razbijenog tipa, na (300 m) dolinskim stranama Seoskog potoka, desne pritoke Crnog Timoka, u podnožju Grapčina (342 m), 4 km SZ od Bolјevca. Površina atara iznosi 5.695 ha. Obuhvata pet fizionomskih delova: Ponor, Timok, Grapčinu, Markov kladenac i Plјeševac. Pominje se u turskom popisu iz 1455. god. pod imenom Izvor Gornji (9 kuća), kada u ataru postoje još dva sela - Sence (Selince), na mestu Senci, i Tuđince (1560. - 4 kuće), na istoimenom lokalitetu. Posle oslobođenja od Turaka (1833) broji 83 poreske glave. St. je srpsko (slavi Petkovicu i Sv. Nikolu; seoska slava Rusalnica), a ima i Vlaha. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,8 (1961) do 1,6 (1991). Struju dobija 1946, asfaltni put 1972, telefonske veze 1983, a vodosnabdevanje je kolektivno (vodovodni sistem ”Mirovštica”). Ima četvororazrednu OŠ (počela sa radom 1872).

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Mali Izvor
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
56 318 969 370 590 60.89 1245 478 767 61.61 455 338 x 0.44 3

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
razbijeno brdski 300 5695 stočarsko-ratarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Crna Reka

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 983

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
şş
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź