Kartica sela:
Boljevac (selo) [065]

pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

BOLJEVAC SELO (321 ST-), prigradsko stočarsko-ratarsko (13.4% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, na (250 m) dolinskim stranama Arnauta, pored puta Boljevac-Knjaževac, 2 fcm JI od Boljevca. Pripada K.O. Boljevac (1.396 ha). Deli se na dva "kraja": Gornji i Donji. Pominje se u turskim popisima iz 1455. (10 kuća) i 1586. (7 kuća) pod nazivom Bolovce i austrijskim dokumentima iz 1784. (30 kuća). Nakon oslobođenja od Turaka (1833), kada broji 49 poreskih glava, nosi naziv Boljevci. Sredinom XIX v. deo st. preselio se pored druma Zaječar-Paraćin, gde je vremenom formiran današnji grad Boljevac. Do 1979, kada stiče status posebnog sela, predstavlja jedno naselje - Boljevac, sa današnjim urbanim centrom istoimene opštine. St. je srpsko (slavi Sv. Nikolu i Sv. Aranđela, seoska slava Sv. Jeremija). Indeks (is) demografskog starenja 1991. iznosi 1,4. Većina meštana ekonomsku egzistenciju ostvaruje u Boljevcu.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Boljevac (selo)
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
- - 0 0 0 0 0 0 0 0 277 241 23 8.3 -

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Crna Reka

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 317

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź