Kartica sela:
Osnić Osńiśa [067]

(m. sg.) Osńiśan • (m. pl.) Osńiśeń •
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pi đi ń ś ź

OCNIĆ (1.668 st.), stočarsko-ratarsko (43,8% agrarnog ct.) seosko naselje razbijenog tapa, na (300 m) dolinskim stranama Osnićske reke, desne pritoke Crnog Timoka, između Baba-jone (396 m), Tilva roš (500 m) i Kosta Mare (473 m), 22 km SI od Boljevca. Površina atara iznosi 3.469 ha. Objedinjuje osam fizionomskih delova: Bukovo, Kurduman, Rojban, Crveno brdo, Staro selo, Baba-jonu, Parasite i Timok. Od starina značajni su ostaci praistorijskog (na brdu Tilva roš - Crveno brdo) i antačkog rudarstva (Staro selo). U turskim popisima iz 1454/55. navodi se pod imenom Asniče, a 1560. kao Asnič, kada ima 39 kuća. Posle oslobođenja od Turaka (1833) broji 107 poreskih glava. St. je srpsko i vlaško (slavi Sv. Petku, Sv. Iliju, Sv. Alimpija, Sv. Đorđa i Sv. Nikolu: vašar i seoska slava Trojice). Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,7 (1961) do 1,7 (1991). Elektrificiran je 1951, asfaltni put dobija 1972, telefonske veze 1989, a vodom se snabdeva preko lokalnih vodovoda. Ima četvororazrednu OŠ (počela sa radom 1890), zdravstvenu ambulantu, veterinarski punkt, poštu i MK. Meso, mleko i žitarice su glavni proizvodi tržišnog karaktera.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Osnić
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
169 954 1330 7 1317 99.02 2120 22 2097 98.92 1125 397 678 60.27 -

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Crna Reka

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 336

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
șș
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź